Zaglavljen u Indoneziji
171 dan van Srbije zvuči lepo kada si na putovanju, ali ako je od toga 111 dana mimo tvoje volje, onda i ne baš.
Nije sve tako crno, većinu dana sam proveo lepo, ali korona virus je učinio da ostanem bez novca i šanse da se vratim kući 11000km daleko od iste.
Ostao sam bez laptopa i mogućnosti da makar online zaradim, država Srbija i ambasada u Džakarti nisu pružili pomoć, pa smo ostali sami na svome.
Zaglavljeni na ostrvu, na Baliju, i koliko god to zvučalo kao super karantin, nije baš bilo idealno.
More nam je bilo zabranjeno, gde je policija dežurala ispred postavljenih barikada, a sve atrakcije koje čine Bali Balijem, su takođe bile zatvorene za javnost. Pogledajte ceo video o tome:
Zaboravio sam da pohvalim bosansku ambasadu u Džakarti i njihovog ambasadora, koji je pomagao i Hrvatima i Srbima i Bosancima.
Vedrija strana priče je, da sam početak globalne epidemije proveo na 3 meseca dugom putu kroz Jugoistočnu Aziju, gde nije bilo gužve na plažama i najfrekventnijim atrakcijama.
Posetio sam Tajland, Laos, Vijetnam i na kraju Indoneziju, odnosno Bali.
U januaru sam krenuo iz Srbije i preko Moskve stigao u Bangkok za nekih 320e.
Karta nekad bude i jeftinija, ali je svakako skuplja za jedan smer, povratne mogu da se nađu i za 400e.
Drugi put sam u Bangkoku, i dalje je moj omiljeni grad, a Tajland je i dalje najlepša zemlja u kojoj sam bio.
Za Tajland sam izdvojio mesec dana i napravio 7 vlogova koje možete naći na mom YT kanalu.
Iz Bangkoka idem na Andamansko more, na Krabi, odnosno Ao Nang, a zatim na Puket, koji je najveći promašaj celog puta.
Idem dalje sa mora , na sever Tajlanda avionom i to za samo 30e, a razdaljina je 1200km, pravolinijska.
Severni Tajland je prelep i Tajlanđani su neviđeni umetnici. Obišao sam dva grada, Chiang Rai i Chiang Mai.
Ovde smo već znali da se pojavio taj neki virus, pa smo počeli da nosimo maske.
Ističe mesec dana vize, prelazimo u Laos, u glavni grad – Vijentian. Ovde ostajem samo pet dana.
Laos je dosta sličan Tajlandu, po kulturi, po jeziku, po izgledu ljudi, pa nije bila neka drastična promena, ali zato Vijetnam jeste.
Iz 33° vrelog Vijentijana u prestonicu Vijetnama, u Hanoj na 16°, srećom, poneo sam jaknu.
Posetili smo i prelepi HaLongBay i sam Hanoj koji je prebogat sadržajem, ali i ujedno prezagađen i naporan sa gužvama u saobraćaju.
Selimo se u Da Nang, jedini grad u Aziji za koji sam rekao, da bih mogao da živim u njemu.
Plaže su bile dosta prazne, a nije bilo gužve i na nekim bitnijim lokacijama.
Iz Da Nang-a, taxijem u Hoi An, najslađi gradić u kome sam bio, naročito uveče.
Pravi autentični vijetnamski grad, a ništa manje autentičniji nije ni Hue u koji smo otišli sleeping busom.
Odlazimo u Sajgon, bivšu prestonicu Južnog Vijetnama.
Sajgon ili Ho Ši Min, je ogroman grad, ali sve bitno za turiste se nalazi u centru. Dva dana je bilo sasvim dovoljno.
Ističe mesec dana vize i za Vijetnam, tako da letimo za Bali.
Ovde je trebalo da ostanemo samo nekih 10 dana, međutim…
Srbija odlazi u lockdown i ostale dogodovštine o kojima sam pričao u onom videu gore.
Nakon tog lošeg perioda u martu i aprilu, negde krajem maja se otvara po neka atrakcija, tako da smo videli prelepe vodopade i peli smo se na aktivni vulkan da bismo sa njega videli drugi još aktivniji vulkan i jezero. Brutalno iskustvo. Oko desetak plaža se otvorilo u junu, tako da smo imali skoro mesec dana mora.
Pogledajte najavni video o ovom putovanju, a raščlanjeni posebni videi izlaze svake druge sedmice na YT kanalu Van Dometa:
Materijala ima dosta i biće oko 30 vlogova samo sa ovog šestomesečnog putovanja.
Što se tiče viza:
Za Tajland se viza vadi u ambasadi u Beogradu, Vijetnam može i elektronski, Laos na ulasku u zemlju i za Indoneziju vam uopšte ne treba viza.
