Plavi hram, Beli hram, Crna kuća, sve je nekako jednobojno određeno.
Mesta koje sam posetio na severu Tajlanda su većinom instagram friendly, pa krećemo od jednog takvog.
PLAVI HRAM
Wat Rong Suea Ten
Plavi hram, kao i narednih nekoliko lokacija o kojima ću pisati nalaze se u Čiang Rai-u, gradu u koji sam doleteo sa juga Tajlanda i potpuno promenio okruženje mora i palmi.
Plava boja u budizmu simbolizuje spokoj, mudrost, beskonačnost i isceljenje i sad mi je dodatno jasno što mi je to omiljena boja.
Ulaz je besplatan.
Na mestu ovog hrama, pre stotinak godina bio je stari hram, koji je vremenom zapušten i napušten, pa su lokalci rešili da ga obnove 2005. godine. I dalje nije u potpunosti završen, ali je od 2016. godine otvoren za turiste. Hram se u bukvalnom prevodu zove “Kuća igrajućih tigrova”, po stvarnim tigrovima koji su preskakali obližnju reku Kok.
Očekivao sam da će biti manje turista, ali izgleda da se već pročulo za ovo fotogenično mesto, pa je uvršćeno i u ture iz susednog Chiang Mai-a.
BELI HRAM
Wat Rong Khun
Beli hram je danas jedan od identiteta Severnog Tajlanda i nešto što sam jedva čekao da vidim kada dođem ovde.
Pošto je ovo najfrekventnija atrakcija, došao sam rano ujutru i isplatilo se
Kasnije se napuni turistima, ali ne valja ni prerano doći, jer će izlazak Sunca učiniti beli hram žućkastim.
Chalermchai Kositpipat (1955.-), je sam o svom trošku izgradio i osmislio sve ovo. On je inače slikar i arhitekta, baš iz Chiang Rai-a. Ovo hram čini privatnim posedom, a građevinu muzejom u obliku hrama.
S obzirom da monasi već dolaze ovde da se mole i da su pravila ista kao i u oficijalnim hramovima, izgleda da ovaj ne toliko tradicionalni kompleks, postaje sveto mesto.
Ja ga lično tako ne doživljavam (verujem i mnogi Tajlanđani) zbog broja turista i elemenata u skulpturama i freskama kao npr karakteri iz filmova, serija, crtaća.
Oni su ovde kao simboli onoga čime su ljudi opsednuti danas. Umetnik kaže da su superheroji današnjice obuzeli čovečanstvo više nego vera i prosvetljenje i pronalaženje Budinog puta.
Ulaz 50 bata (1,4e)
Chalermchai je sve izgradio o svom trošku, što je do sada oko 30.000e, što ne zvuči puno kada pogledate sav ovaj sadržaj. Izgleda da je većinu stvari radio svojim rukama, a da je pare pucao uglavnom na materijal. Po njegovim rečima on nudi ovaj kompleks Budi u nadi da će zauzvrat dobiti besmrtnost.
Posebnu svetlucavost i belinu hram dobija zbog parčića stakla i keramike.
Nasuprot čistoj i duhovnoj beloj, zlatna simbolizuje čovekovu želju i pohlepu za novcem, što je predstavljeno na nekim objektima u dvorištu, među kojim je najintrigantnija kitnjasta zgrada gde se nalazi toalet. Ovo je najfensi wc u kojem sam ikada bio! Očekivao sam samo beli hram, ali ovde ima toliko toga, na stranu građevine, postoji dosta statua, skulptura…sate sam proveo ovde.
Za 8 godina koliko sam učio istoriju umetnosti u srednjoj i na faksu, dotakli smo se svega par azijskih umetnika ili arhitekata. Zaslužuju mnogo više pažnje. Chalermchai je prvenstveno slikar, čije slike sam mogao da vidim u galeriji pored ulaza, i freske na zidovima hrama, ali dokumentovanje i jedne i druge prostorije je zabranjeno. Po mom mišljenju, bolji je od mnogih zapadnjaka koje smo učili u školama.
CRNA KUĆA
Baan Dam
Na istom potezu, 10km od Plavog Hrama nalazi se Crna Kuća.
Iako nije popularna kao Beli i Plavi hram, Crna kuća je nešto što ne bi trebalo da se propusti u Chiang Rai-u.
Glavna konstrukcija je nešto na šta prvo naiđete sa ulaza, ali osim nje postoji još 40 kuća na ovom velikom imanju.
Jedan od najbitnijih umetnika novog doba Tajlanda, Thawan Duchanee (1939-2014) stoji iza ovog crnog kompleksa od tamne tikovine punog bizarnog sadržaja kao što su skeleti i kože životinja, zubi ili cele preparirane životinje.
Na prvu loptu ova lokacija ima sadistički vajb, zbog praktično leševa životinja, ali pošto su umrle prirodnom smrću umetnik smatra da one ovom mestu daju spiritualnu vrednost.
Ulaz 80 bata (2,2e)
Tavan Dacani se rodio i živeo u Čiang Raiu, ali je studije završio u Bangkoku i Amsterdamu.
Dok je bio živ ovaj surealista nije imao mnogo pristalica, jer je prikazivao slike budizma na ne toliko klasičan način, već na svoj – bizaran i mračan. Vremenom biva shvaćen a naročito 2001. godine kada postaje Nacionalni umetnik Tajlanda, od strane Nacionalnog kulturnog komiteta.
Crna kuća ovako primitivna stoji kao tamna refleksija Belom hramu koji teži čistoti i savršenstvu, pa se mogu posmatrati kao yin i yang.
I ova kuća liči na hram, ali je zapravo muzej. Ovde možete da probate i crni sladoled, sa ukusom uglja, a i ispred muzeja se nalazi jeftin a dobar sladoled sa raznim egzotičnim ukusima.
Statua Guan Yin
Huay Pla Kung
Pri sletanju u Čiang Rai odmah sam ugledao ovu statuu i osim što je visoka 70m, nalazi se na brdašcetu, pa se može videti iz nekih delova grada, jer je Rai ravan kao Vojvodina.
Statua Guanyin ima posvuda na Tajlandu, ali sam ih više viđao u Vijetnamu, što potvrđuje uticaj Kineza, čiji stil preovladava u ovom kompleksu.
Ovo je treća najviša statua na Tajlandu.
Liftom se može popeti do vrha ove statue, a ulaz je 40 bata (1.1e).
Kao i eksterijer i enterijer je bele boje, ukrašen gipsanim radovima.
Sa prozora, možete osmotriti pejzaž, a jedno okno prozora zapravo čini oko boginje, pa možete da pogledate na periferiju grada iz njene perspektive.
Pored Boginje Milosti nalazi se i beli hram, koji stvarno podseća na White temple, i on je najtajlandskijeg izgleda u ovom kompleksu, kako je sve ostalo pod uticajem kineske arhitekture i simbola.
Ovde se nalazi i pagoda od 9 spratova U prizemlju je još jedna statua Guanyin, u sandalovini. Dosta netipično za Tajland – statue u drvetu.
Oko celog komplexa kruži minibus i postoji neki raspored koji nisam mogao da čekam, pa sam sve obišao peške, što je malo naporno po tajlandskoj vrućini, ali je zanimljivo da je pored ovog vozila i lifta, svaki ostali mogući pristup friendly za osobe sa invaliditetom.
Ovo sve izgleda kao veliki zabavni park. Koliko god su to hramovi, nisu toliko tradicionalni, većina je izgrađena u poslednjih 15 godina i malo izgledaju kao mamac za turiste.
Tajland vrlo dobro zna da je turistička zemlja i igraju na tu kartu, na vama je da li ćete ovo doživeti kao Diznilend ili kao sveta mesta.
Ja nisam osetio neku duhovnost, ali sam vizuelno zadovoljen i inspirisan otišao iz ovog grada.
Takođe, shvatio sam da ovaj grad ima jake umetnike. Zanimljiva mi je ta Sokrat – Platon – Aristotel ekipa, jer je dizajner Plavog Hrama učenik kreatora Belog Hrama, a ovaj učenik Tavan-a, tvorca Crne Kuće. Skil se prenosi sa generacije na generaciju, ostavljajući za sobom jedan od najlepših gradova na Tajlandu.
Imajte u vidu da veličanstveni White Temple, kojeg sam zamišljao da se nalazi u nekoj dolini sa Windows pozadine, je zapravo smešten odmah pored ulice, gde stalno prolaze automobili i tu dobija veliki minus. Već oko 12pm se toliko napunilo turistima da se oglasio i dispečer koji je ubrzavao ljude, da što pre prođu mostom. Baš bezveze.
Broj turista i okruženje su mi pokvarili i utisak Plavog hrama, ali su Crna kuća i GuanYin fino izolovani.
SINGHA PARK
Singha park je prostranstvo od skoro 13km kvadratnih koji ima potencijal Ancient City- ja u Bangkoku, ako ga se sećate iz Bangkoka, ali ni približno nije toliko zanimljiv.
Vlasnik poseda je firma koja pravi Singha pivo, jedno od najpoznatijih pivara na Tajlandu, ali ovaj park koliko god se neki nadali tome, nije beerfest. Ovo je pre mesto za porodični izlet ili dečiju ekskurziju.
Ulaz je besplatan, ali je iznajmljivanje bicikala 150TBH (4,1e) za sat vremena.
To je visoka cena za Tajland i moj savet je da iznajmite bicikl negde u gradu, jer će vam svakako trebati za ovoliko prostranstvo.
Mojoj devojci čak nisu ni dozvolili da iznajmi bicikl, jer je nosila suknju, pa je morala da se presvlači u moje pantalone.
U vožnji se nailazi na voćnjake, platnažu čaja i nekoliko jezera. Postoje i restorani, fast foodovi i kafići za pravljenje pauze od pedalanja.
Takođe su tu i aktivnosti kao što su zip line i zid za penjanje, na koje nisam naišao.
Tajland je prvi u svetu u proizvodnji kaučuka i čak 35% od ukupne svetske proizvodnje potiče iz ove zemlje.
Ovde sam naišao na šumu kaučuka, gde sluzavi lateks curi iz zarezanih stabala.
Nisam bio baš upućen u sadržaj parka, a najmanje sam očekivao zebre i žirafe u Aziji. Ovde se nalazi velika farma.
Životinjama je na raspolaganju čitavo prostranstvo i mnogo bolji uslovi, nego u zoološkim vrtovima, čiji nisam fan, ali poniji imaju dosta komercijalnu upotrebu, za razliku od ostalih životinja.
Singa park je domaćin koncerata i biciklističkih trka, ali ako imate sreće da se zadesite ovde u februaru, možete prisustvovati godišnjem festivalu balona. Ja sam ga omašio za tri dana.
Krajnji utisak o Singa Parku je da nije nešto što morate da posetite, bajsevi su skupi, staze nisu baš nešto označene i ima malo sadržaja za 13km kvadratnih.
Ali ako idete u White Temple, zgodno je da povežete, jer je na 10min kolima odatle.
AirAsia često bude jeftina, pa sam u Čiang Rai došao sa Puketa avionom za samo 30e, a razdaljina je 1200km, pravolinijska.
Ljudi dolaze u Chiang Rai zbog atrakcija o kojima sam pisao gore, ali ovaj grad poseduje i stare hramove, stare više od pola milenijuma. Iako je grad osnovan početkom 13. veka, dugo je bio pod Burmancima, pre nego što se opet pripojio Tajlandu.
WAT PHRA KAEW
HRAM SMARAGDNOG BUDE
Ovo je originalni Hram smaragdnog Bude, mesto gde je figura pronađena, a kasnije premeštana na više lokacija, dok nije u 15. veku završila u istoimenom hramu u Bangkoku. Po legendi je grom udario u pagodu i otkrio ovu smaragdnu statuu, koja je u ovom hramu samo replika u žadu.
Na nekih 200 godina originalna statua u smaragdu je bila i u Vijentijanu, u Laosu, gde sam takođe bio, pa ćete imati priliku i to da vidite.
U dvorištu se nalazi jako fin muzej. Bio sam baš iznenađen, a i iznenađen, jer se i ispred njegovog ulaza izuva.
Ovde se nalaze statue i predmeti iz doba Kraljevine Lan Na, tokom nekoliko stotina godina.
Ova Kraljevina se graničila sa tadašnjom Ajutajom, čak su bili i veliki neprijatelji, a danas je sve to jedna velika zemlja – Tajland.
Izgradnju muzeja potpomogle su donacije vernika, a osim brošura, pored svakog izloženog predmeta je i opis na engleskom, tajlandskom i Lanna jeziku.
Lanna jezik govori oko 6miliona ljudi, najviše na Severnom Tajlandu i nekim delovima Laosa, ali mlađe generacije, pogotovo u urbanim delovima, sve više pričaju centralnotajlandski.
U vrtu hrama se takođe nalaze različite vrste prelepih orhideja.
PIJACE
Ujutru, popodne, predveče, Čiang Rai pijaca je stalno otvorena. Ima baš ludih stvari koje su nama Evropljanima čudne i egzotične.
Noćni Bazar je na nekih 10min odatle, gde osim hrane i jeftine garderobe, postoji i muzički program, sa živom lokalnom muzikom, ali i svetski poznatim numerama.
Čiang Rai, je svakako umetnički grad, gde je i dizajn gradskih bandera lud, ali takođe ima i drugačiju kuhinju nego Bangkok ili primorje.
Na Severu Tajlanda se jede khao soi, što je supa sa hrskavim jajčanim nudlama, fermentisanim povrćem, začinima i najčešće piletinom, ali postoji i vegetarijanska varijanta (dole na slici).
Osim hrane, uživao sam i u kafi.
Tajland zaista nije poznat po kafi, ali u blizini ovog grada se nalazi Doi Čang, mesto u brdima, gde se uzgaja kafa, tako da sam pio odličnu lokalnu kafu svakog dana!
Kafu možete popiti i u kafiću sa mačkama u CAT ‘n’ A CUP Cat kafeu.
Osim starih hramova u gradu, od verskih objekata, naišao sam i na hrišćanske crkve,ali i na džamije.
Darunaman džamija je najveća džamija u gradu, građena u kinesko-arapskom stilu.
U islam na Tajlandu veruje skoro 3% stanovništva, što je veliki broj ljudi na ogromnu populaciju. Konkretno ovde u Čiang Rai-u, muslimani poreklo vode iz Južne Kine.
Čiang Rai je pokazao da osim turističkih i diznilend momenata, ima u ponudi i prebogatu istoriju, koju svedoče stari hramovi. Definitivno dobra odluka da sam za ovaj grad ostavio 6 dana, a za susedni Čiang Mai tri.
Trebao mi je mir, nakon Puketa i Bangkoka, a ovaj grad i to može da ponudi, za razliku od Čiang Mai-a koji ima i više nego duplo stanovnika, mada jednako bogat istorijom i umetnošću.
