Top
Image Alt

Van dometa

Čiang Mai je najveći grad severnog Tajlanda. Nazivaju ga i “Ruža Severa”.

Nastao je u 13. veku kao prestonica LanNa kraljevine i time smenjuje susedni Čiang Rai iz koga sam došao autobusom za nekih 7,8e (270TBH)

Pre nego prošetamo gradom, odmah idemo u rezervat za slonove.

SLONOVI

Rezervat rogobatno zvuči, možda je lepši izraz – utočište za spašene slonove.

Ovo je mesto gde možete da kupate, hranite i mazite ove divne životinje.

Jedno od najvećih stvari za koje se kajem u životu je što sam 2018. godine jahao slona. Nisu imali lance, nisam video nikakvo nasilje od strane čuvara, slonovi izgledaju nekako kao da se uvek smeju i sve je to jedna velika varka, ali ne opravdam sebe. Tužnu istinu sam saznao tek kasnije.

Slon je od svete i kraljevske životinje brzo došao do toga da u industrijskom periodu bude izrabljivan, a naročito i potresno u poslednjih 40 godina za potrebe turizma.

Najčešće se dešava da se bebe slonovi oduzimaju majkama i stavljaju se u rutinu uz dresiranje oštrim metalnim alatima, dok ne postanu mentalno slomljeni. Slonovi će hodati određenom rutom bez lanaca, jer su tu rutu prošli u lancima hiljadama puta.

Da ne pričam o slikanju, igranju fudbala i raznim cirkuskim trikovima. Slonovi to ne rade, to uče na dug i bolan način.

Zato sam ovaj put dobro istražio rezervate u kojima je zabranjeno jahanje ili bilo kakvi trikovi i izabrao onaj koji je imao najviše pozitivnih preporuka vezanih za uslove i ophođenje prema slonovima. U pitanju je Kanta Elephant Sanctuary.

https://kantaelephantsanctuary.com/

Ovde je čista briga i nega. Sve što je potrebno za jedan dan slonovima. Da ih okupamo, nahranimo i izmazimo.

Grupe posetilaca su male i dnevno ih ima samo dve i to pričam o top sezoni na Tajlandu, a čak ni pola slonova nije bilo prisutno tokom našeg boravka, od njih 17, većina je odmarala u hladu, tako da su raspoređeni da nisu ni svaki dan u kontaktu sa posetiocima, a i kad jesu dobijaju samo tretman koji bi svakako dobili od volontera u ovom centru.

Takođe vreme provedeno sa njima nije duže od 2 sata. Verujem da mnogi misle da bi najbolje bilo da ovi centri uopšte ne postoje, ali kada bi ovakve jedinke spašene iz cirkusa, zabavnih parkova i slično, pustili u divljinu, vrlo brzo bi uginuli sami, jer nijedno krdo ih ne bi primilo.

Slonovi funkcionišu u grupi, ali nažalost ako nisu član porodice ili krda, budu silom odbačeni. Takođe ovo nisu divlji, nego domaći slonovi generacijama unazad korišćeni za transport i pomoć na farmama i njivama lokalnim seljacima.

Ovakvi centri svakako treba da postoje i to sa ograničenim posetama, kao što je slučaj ovde. Mene je i dalje sramota za tu 2018. godinu i jahanje, ali valjda sam zato tu, da vam prenesem ovo, u nadi da nećete učiniti istu grešku kao ja.

DOI SUTHEP

Čiang Mai nudi najviše ekskurzija od svih gradova na Tajlandu. Osim što je bogat sadržajem, nudi i odlazak do Chiang Rai-a, na sve one lokacije iz predhodnog bloga , ali je moj savet da se smestite u Rai-u i ne gubite vreme na dugu vožnju autobusom i blic posete mestima koja zaslužuju i po više sati razgledanja.

Kako sam bio na kratko, uspeo sam da odem samo na jednu ekskurziju, na planinu Doi Suthep i hram Wat Phra That, a pre toga smo svratili u jedno malo selo.

Hmong pleme je izbeglo iz Južne Kine i ima ih svuda po Jugoistočnoj Aziji. Na Tajlandu ih je oko 150.000, a zanimljivo je da ih ima oko 250.000 u SAD-u. Posetili smo njihovo selo i videli malo drugačiju kulturu koja je prepoznatljiva po oblačenju. Ulaz je oko 10 TBH (0.3e)

Nakon posete Hmong selu, otišli smo do Wat Phra That hrama, koji se nalazi na nekih 1000m nadmorske visine.

Tajland nije visoka zemlja, najviši vrh je Doi Intanon koja se nalazi na nekih 50km odavde i visok je samo 2565m.

Wat Phra That je jedan od najsvetijih hramova u Chiang Mai-u. Po legendi je tadašnji kralj stavio Budinu ramenu kost na belog slona koji je pušten u dzunglu. Slon se popeo na ovu planinu, tri puta ispustio zvuk slona? i obrušio se mrtav.

Kralj je odmah naredio da se na tom mestu sazida hram.

Inače ovo nije jedina ovakva legenda, beli slon se pominje u raznim legendama, jako je redak i svojevremeno su bili u posedu kraljeva.

Preporuka: Mark Tvejn – “ Ukradeni Beli Slon”

I danas se ovde nalazi deo Budine kosti i to u zlatnom čediju. Generalno kada vidite čedi, znate da se u njemu nalazi neka relikvija, a do nje ne može da se priđe, jer su čediji zatvoreni i nemaju nikakva vrata.

Do ovog hrama sam došao lift-žičarom, za oko 1e.

Wat Phra That

Chiang Mai je jedan od najzagadjenijih gradova na svetu u periodu od decembra do aprila. 

Nivo prašine koju stvaraju sitne čestice u vazduhu dostižu duplo veću koncentraciju od limita. Ja sam bio u februaru i doživeo sam da je grad bio na 12. mestu na listi najzagađenijih gradova, ali bio sam na samo tri dana i ako ništa, vidljivost je bila ok, za razliku od marta kada je ceo grad u smogu i dimu.

Zasto je ovo tako? 

Velike poljoprivredne korporacije požarima šuma, prave mesta za nove useve, i to najviše – za kukuruz!

Drzava preterano ne reaguje, broj požara se povećava srazmerno proizvodnji kukuruza i ovom problemu se ne nazire kraj.

Čuo sam da postoji i neka retka vrsta pečurke, zbog koje se takođe prave požari,  da bi lakše pronašli ovu pečurku koju kasnije skupo naplaćuju.

Ovo može biti odgovor i na pitanje zašto je Beograd toliko zagađen u poslednjih nekoliko godina i da na vreme preduzmemo mere kako bi sprečili bahatost korporacija i opet udisali svež vazduh. 

Sa druge strane, lepe vesti su da Tajland pokušava da ukine plastične kese i od ove godine pređe na eko cegere od recikliranog materijala. Ovaj princip delimično ili potpuno radi već oko 70 država širom sveta.

SREBRNI HRAM

Wat Sri Suphan

Uz ulaznicu od 50 bata (1,4e) dobio sam i nalepnicu a i flašicu vode…jako kul 🙂

Ovo je stari hram, ali nov po tome, što je 2008. godine. ceo obložen srebrom. Naravno većinom jeftinijim metalima, ali ima i srebra, a negde i zlata.

Ovo je odgovor na Plavi i Beli hram u susednom Čiang Rai-u i dosta odudara od tradicionalnog izgleda.

Ženama je zabranjen ulaz i ovo nije jedini takav hram, pričaću o tome malo kasnije, ali ako ste žensko i premišljate se, svakako je vredno posetiti ovaj hram, jer je spoljašnost uređena neverovatnim detaljima, a i oko hrama ima svačeg zanimljivog.

Plavi pod u kombinaciji sa “srebrnim” zidovima daju interesantnu boju enterijeru.

U glavnom hramu zatekao sam konce, koji se kače tokom venčanja, sahrana ili drugih ceremonija. Ove niti Tajlanđani nazivaju sai sin i uglavnom su bele boje i vezuju se oko ruke, oko prsta ili u slučaju, kada je ovakva konstrukcija – oko glave vernika za sreću i blagoslov. Prethodno se vezuje za glavnu statuu Bude, ali i za monahe koji poje molitvu koja postaje jača zbog povezanosti.

Wat Chedi Luang

Wat Chedi Luang je dosta upečatljiv hram zbog same okrnjene stupe, ali pre nego što se dođete do nje, nailazite na beli hram koji čuva gradski stub, nešto što svaki grad na Tajlandu poseduje.

I ovde je ženama zabranjen ulaz, zbog verovanja da su žene nečiste zbog ciklusa.

Tradicija često ima zatucane elemente, ali žene, ako vam je za utehu zabranjen je i ulaz muškarcima koji nisu prikladno odeveni.

Prepoznatljiv čedi, izgrađen je u 14.veku, ali već u 16. ga je zemljotres dosta ojadio, ali postoje i priče da su ga Burmanci oskrnavili.

I ovde je Smaragdni Buda bio u jednom trenutku, ali to je bilo kratko zbog zemljotresa, pa je premešten u Laos, u Luang Prabang.

U zapadnom delu kompleksa je propovedaonica novijeg datuma, gde možete da pričate sa monasima i na engleskom jeziku.

40 bata (1,1e) je ulaz, ali imajte na umu da je u većini hramova u gradu ulaz besplatan.

Ovde se nalaze i neke voštane figure monaha, ali su prilično palma-jagodinske u odnosu na one u Zlatnom hramu.

Wat Phra Singh

Wat Phra Singh ili Zlatni hram je jedan od najbitnijih i najposećenijih svetilišta u centru grada, a interesantan je i po realističnim voštanim figurama monaha koji su živeli u ovom hramu.

Ulaz 50THB (1,4e)

Izgrađen je 1345. godine, i većina hramova je iz ovog perioda, ako pravimo poređenje u Srbiji, Miloš Obilić se još nije ni spremao za Kosovski Boj, nije ni znao ko je Murat.

Ali toliko ima starih hramova na Severu Tajlanda i gomilu njih je pod zaštitom Uneska, da sam ja već navikao, a mislim da su i oni, jer sam bukvalno pored hotela imao neki stari čedi, koji stoji tu kao šut, a ne nasleđe drevne kraljevine stare 700 godina!

Čiang Mai na mapi izgleda kao kvadrat. To su zidine, a oko njih kanal, pa zatim bulevari koji prate oblik.

Zidine su zbog Burmanaca koji su na kraju i preuzeli grad, ali i zbog napada Huna koji su u to vreme osvajali dosta teritorija južne Kine.

Festival cveća se održava svakog prvog vikenda u februaru i traje tri dana.

Imao sam tu sreću da se zadesim baš tog vikenda.

Na ulicama je parada, koncerti, ulične pijace i sve je u bojama i predivno miriše.

Koncerti su iskreno bili đubre, ali zato su ulične pijace pune svakojakih proizvoda i hrane, podsetili su me na vašare iz detinjstva.

Wat Lok Moli

Lok Moli je jedan od najstarijih hramova u gradu, a u čediju se nalazi pepeo nekoliko bitnih članova porodice iz dinastije Mengrai, dinastije koja je osnovala i Čiang Rai i Čiang Mai. Inače Čiang, znači grad na tajlandskom, a Čiang Mai znači Novi grad.

Wat Jet Lin

Wat Jet Lin u bukvalnom prevodu znači hram 7 kanala, koji potiče iz doba kraljevske porodice koja se ovde kupala, a i dalje postoji voda ovde, što je specifično u odnosu na ostale hramove. Da li je do vode ne znam, ali ovo je jedan od mirnijih hramova koje sam posetio, malo sam gledao lokvanje, malo hranio somove i često gde ima riba, tu može da se za simboličnu cenu kupi i hrana za njih.

Tajland nudi dosta toga, naravno da je super videti Bangkok ili ići na predivno more na jug, ali nadam se da ste uživali i u severu Tajlanda.

Nakon 3 dana Čiang Mai-a, istekla mi je viza od mesec dana za Tajland, pa sam se uputio ka Vijentijanu, glavnom gradu Laosa, koji se nalazi na samoj granici između ove dve prijateljske države.