Na leto 2020. putovao sam u Albaniju avionom za 75e Air Serbia-om.
Nakon nekih istraživanja kako da dođem autobusom, jer stvarno ima prejeftinih opcija, ipak sam odlučio da odem avionom, a da me ekipa vrati nazad kolima preko Kosova.
Odmah na aerodromu “Majka Tereza” u Tirani sam video mini buseve koji vode do Drača, Valone, Fjera i centra Tirane.
Otišao sam mini busom do Drača za 4e, koliko je cena i za Fjer (Fir), dok je za Valonu cena 8e, apsolutno ok cena i brz način da se stvorite na plavom moru. Vozač je prihvatio evre, kako nisam imao leke i razmenio mi je po povoljnom kursu.
U većini država u kojima sam bio, aerodrom je mesto gde će vas taksisti sigurno odrati, ali ovi ljudi ne samo da su mi naplatili pristojnu cenu, nego su bili i jako ljubazni, čak sam se čuo telefonom sa vlasnikom prevoza, koji me je savetovao da ne idem u Valonu, jer bus kasni.
Ovo iskustvo sam i kasnije doživljavao, Albanci su zaista gostoprimiv narod. Iako im je italijanski bliži, progovorili bi po koju na engleskom ili pozvali nekoga ko zna bolje da se sporazume.
Lek iznosi skoro isto kao naš dinar, bilo je jednostavno za računanje.
Drač
Drač je najveća luka i definitivno najbitniji istorijski grad u Albaniji. Zbog dobre strateške pozicije ovde su tokom istorije bili i Rim i Vizantija i Mlečani i Anžujci i Turci, ali i Srbi.
Sloveni su prvi put došli u Albaniju u 6.veku na teritoriju Drača, iako je sam grad nastao u 7.mom veku. Kralj Milutin je zauzeo Drač pred sam kraj 13. veka, ali na kratko.
Zanimljivo je da Car Dušan, iako je osvojio Albaniju, nije zauzeo Drač. Srbi su bili ovde i tokom Prvog Balkanskog rata i generalno ima dosta Srba ovde, a zašto nisu popisani kao Srbi i zašto ne nose srpska imena, o tome ću pisati kasnije.
Kada je Albanija stekla nezavisnost, Drač je bio i prestonica na nekih 7 godina. Prvo na šta sam naišao u gradu bila je pravoslavna Crkva Sv. Pavla i Sv. Astija Dračkog. Ubrzo sam se našao pored luke, na šetalištu pored mora gde je sve bilo u radovima, kao i još neki delovi grada koji su ostali kao ožiljak posle zemljotresa 2019.godine.
Luka u Draču izgleda kao Solun sa AliExpress-a, prvenstveno zbog Kule Drač, ali ima fin potencijal da se razvije u pravu jadransku promenadu.
Plaže oko luke nisu preporuka, ima i prljavštine i blata, ali ako ste ovde idite malo dalje oko Drača, najviše naših ljudi letuju u Golemu. Svakako moja preporuka je da idete što južnije, od Valone do Sarande imate lepih letovališta sa tirkizno plavom bojom Jonskog mora. Dhërmi je mesto koje su mi svi lokalci preporučili.
90% morskog tereta Albanije stiže u luku Drač, pomenuo sam poziciju, istorijskih ostataka ima puno, ali nisam posetio rimski amfiteatar iz 2. veka, rekli su mi ljudi da nije nešto posebno. Tokom 80tih grad se na kratko zvao Drač Enver Hodža. Lik o kome ću dosta pisati.
Smestio sam se blizu glavnog gradskog trga za 19e za noć. Na trgu je glavno dešavanje uveče, mladi, stari, svi su tu. Gradska opština, džamija, palme i fontane okupljaju ljude u srce Drača.
Još prvog dana sam primetio Mečke. Podatak iz 98. kaže da je 60% automobila u Albaniji bilo marke Mercedes.
Ne zna se baš zašto, postoje razne teorije, da su ih krali u Nemačkoj ili prosto smatrali da je to najbolje vozilo za njihove doskorašnje užasne puteve sa rupama…i tu dolazimo do još jednog fun fact-a, a to je da je do 91. u Albaniji bilo samo 7000 automobila. U doba komunizma bilo je zabranjeno da imate kola osim ako niste visoki funkcioner ili neki veliki biznismen.
Ostali su vozili zaprežna kola, kočije ili bicikle. Tako da Albanci do skoro nisu imali kvalitetne puteve, a i ovo je rezultiralo time da su jako nemarni i divlji vozači.
Od cena u Draču mogu da pomenem da je burek je bio 70 leka jogurt 50, srednja pica 300 leka. Cene u 2020. Burek je logično, nešto što bi trebalo da se proba u ovoj zemlji, ali u buregdžinici Sejko koju mi je više lokalaca preporučilo nisam jeo dobar burek, imao je ukus Fornetija.
Sim kartica sa 20GB interneta+minuti i poruke u mreži, me je koštala oko 15e u Vodafonovoj radnji. Od 2021. sa Albanijom imamo dogovor o ukidanju roaminga, tako da ovu karticu možete da uzmete samo zbog interneta.
Krećem ka Valoni, ali u Draču se stanica za Valonu nalazi 10km od centra, pa je taksi tražio 1000 leka. Uzeo sam bus za 60 leka, uvek jeftinija opcija.
Na stanici, na kojoj ne postoji red vožnje niti ikakva tabla, čekao sam oko 45min bus za Valonu. Prilazio mi je čovek sa ponudom da me odveze za 40e kolima, ali sam ga više puta odbio, dok na kraju nisam posustao zbog vrućine i čekanja busa za koji nisam siguran kada će doći. Spustio sam cenu na 20e i za sat i dvadeset minuta sam bio na destinaciji.
Ovo je bio linijski taksi, odnosno čovek koji skupi više ljudi i vozi međugradske trase, tako da sam se vozio sa još jednim čovekom srpskog porekla i jednom bakicom.
Valona
Vljore, Vlora ili Valona je primorski grad i treći najveći u Albaniji.Ima veliku, široku gradsku plažu, ali smo otišli malo južnije, gde su malo izolovanije plaže koje nemaju pesak, nego šljunak, kao i većina južnog dela albanskog primorja. Po tradicionalnom računanju, odavde bi već trebalo da kreće Jonsko more, pa sve pomalo liči na Grčku.
Kad kažem smo , mislim na Gogu i Ivanu, JeftinoPutuj, drugare iz Novog Sada koji su mi i dali ideju da letujem u Albaniji. S njima sam se našao u Valoni, koji su pre toga prošli lep deo južnog primorja.
Interesantno je da cela Albanija ima samo 13 ostrva, i većina su pusta ili su vojna baza, a od njih 13 samo su 2 veća od 1km kvadratnog.
Valona je začuđujuće veliki grad, oko 100.000 stanovnika živi u gradu sa centralnim bulevarom koji podseća na Novi Sad. Ovde su i cene kao u Novom Sadu, i u gradovima koje sam obisao cene su manje više takve, negde je možda kao u Nišu, negde skuplje, ali uvek niže cene nego beogradske.
Iako te 2020. godine cene nisu bile visoke, već sledeće godine su mi ljudi rekli da je sve malo postalo skuplje. Razvijen ko albanski turizam polako gubi svoje značenje.
Balkanski savez Albance oslobađa Turaka, a državu dobijaju uz pomoć drugih saveznika 1912. baš u Valoni, gde je potpisana deklaracija o nezavisnosti Albanije, pa je Valona postala i prva prestonica.
Ovo nije dugo trajalo, 1914. Italijani opsedaju grad, a prestonica se seli u Drač.
I ovde se svašta gradi, kao i u Draču, ali ipak Tirana će nam kasnije doći kao šlag na tortu. Naišli i smo i na Stari Grad, obnovljenih fasada, pa deluje kao neke kulise, svakako lepo za toplu večernju šetnju.
Ono što je preko puta mora i duge gradske plaže je promenada i niz kafića, poslastičarnica, restorana. Slagao bih vas ako bi reko da ih ima manje od 200 lokala.
Po centru se može videti i više spomenika u znaku nezavisnosti, kao i Muradi Džamija.
SRBIN U ALBANIJI
Po statistikama Albanci čine ogromnu većinu stanovništva, Grci su najveća nacionalna manjina, a podaci o Srbima slabije. Definitivno je da nas ima mnogo ovde, ali za vreme kralja Zogua, a naročito vladavinom komunističkog diktatora Enver Hodže, Srbi i još neke manjine morale su da se izjašnjavaju kao Albanci i da menjaju i ime i prezime. Ovo je trajalo do devedesetih i danas poalbanjeni Srbi mogu da vrate staro ime ili prezime. Dakle i dalje ne mogu oba.
Jedan vlasnik smeštaja mi je rekao svoje albansko ime, a kada je čuo da sam iz Srbije, reko je da mu je pravo ime Đorđe.
Ono što sam jako hteo da izbegnem je da me pitaju odakle sam, imao sam iskreno trip kao Srbin u Albaniji, a bukvalno me je svako s kim sam pričao, pitao to. I kad kažem da sam iz Srbije, reakcije su bile ili osmeh ili prosto kao da sam reko da sam iz Estonije, nikakav mrki pogled ili slično.
Zaista sam se bezbedno osećao ovde i svuda su me lepo ugostili.
Zvernec
Zvernec se nalazi nadomak Valone, blizu istoimenog sela gde žive albanski pravoslavni Cincari.
Ispred borove šume, nalazi se manastir Uspenja Bogorodice Marije (Manastir Svete Marije). Ova pravoslavna crkva je građena u vizantijskom stilu i potiče iz 13.veka, mada ima i nekih novijih delova iz 19. kao i starih ostataka iz 5. i 6. veka
Do kasnih šezdesetih prilaz za posetioce nije bio moguć, ovo je bio neki vid Golog otoka, gde su proterivani neistomišljenici komunističke partije Enver Hodže. Očekivao sam mnogo džamija u Albaniji, ali kao da sam video više manastira nego džamija na ovom putu.
Ovo je jedno od 13 ostrvaca u Albaniji sa ukupnom površinom nešto manje od 10 hektara.
Iako je Zvernec ostrvo, povezano drvenim mostom, ne nalazi se čak ni u Jadranu, nego u jednoj laguni. Laguna se zove Narta, kao i mesto pored, pa smo svratili i na poslednje kupanje na njihovu plažu. Plitka voda, ne tako plava, više jezerasta, nije za preporuku, ali sam se ovde okupao za kraj.
Ja sam bio samo na tri dana, pa nisam prošao one najbolje plaže na jugu, ali moja ekipa jeste, koja je baš na ovom mestu snimala detaljno uputstvo o tome kako doći u Albaniju, cene, putevi, smeštaji, preporuke za plaže, ostaviću vam link ovde pa gledajte. Takođe bih pomenuo ozbiljan sajt Albanija.rs gde je jedan naš momak pisao razne korisne informacije, kao i facebook grupu Letovanje u Albaniji, gde ljudi pišu iskustva, dosta će vam pomoći ako nameravate da krenete na ovo neotkriveno primorje.
Ako idete kolima treba vam zeleni karton, gorivo je malo jeftnije, gas je skoro duplo jeftiniji, ali gledajte da svakako točite na Kosovu i Metohiji, jer je mnogo povoljnije
ČINJENICE
- 70% zemlje je planinsko, a najviši vrh je Korab, na samoj granici sa Makedonijom.
- Koliko u Albaniji toliko Albanaca ima i u dijaspori, smatra se možda i više.
Od devedesetih godina populacija je opala za nekih 12%
Iako se broj Albanaca koji žive van Albanije menja, procene su da je njih oko 7 do 10 miliona u Evropi – najveći deo u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu i Grčkoj. Takođe, procena je da u Albaniji, u samoj zemlji živi oko 3 miliona ljudi.
- Postoji više od 750.000 bunkera u državi
Videli smo ih dosta na putu. Paranoični Enver Hodža ih je gradio tokom više decenija sve do smrti 1985. godine, i to u trenutku kada je Albanija bila najsiromašnija zemlja Evrope, on je novac trošio na eventualne nuklearne napade koji se nisu desili.
Tirana
Dolazak u Tiranu je bio pomalo stresan, jer je desetak ulica bilo u radovima sa sve bagerima, pa je sve delovalo kao lavirint, parkinga nije bilo, pa smo izgubili dva i po sata baveći se parkirannjem, a potom i smeštajem.
Odmah nakon smeštaja smo došli na Skenderbegov trg, gde se nalazi Narodni muzej i ogromna instalacija #Tirana100, jer je 2020. bilo tačno 100 godina od kako je Tirana postala prestonica.
Stogodišnjicu iste godine je slavio i naš Šumarski fakultet u Beogradu. Tu je i statua ovog Skenderbega, po Srbima Srbina, po Albancima Albanca, za koga se smatra da je prvi put podigao albansku zastavu 1443. pa se ova zastava smatra za jednu od najstarijih na svetu koje su i dalje u upotrebi.
Da li ste znali da se u centru Tirane nalazi ogromna pravoslavna crkva?
Manja je od hrama Svetog Save, ali svakako jedna od najvećih pravoslavnih zdanja na Balkanu.
Otvorena je 2012. a inauguracija je bila 2014. kada je prisustvovao i naš patrijarh Irinej, još uvek živ i aktuelan tokom moje posete ovom hramu.
U Albaniji samo 7% čine pravoslavci, islam je najzastupljeniji sa 60%, katolika je 10%, a neizjašnjenih i ateista je čak oko 25%.
To je verovatno zato što je do 1992. religija bila zabranjena ovde, a Albanija je bila i prva ateistička država na svetu. 1967. je pogodite ko? – Enver Hodža proglasio za takvu i dosta je bio radikalan sa celom filozofijom socijalizma, čak je smatrao da ostale države nisu dovoljno komunističke, čak ni Rusi, a ni Jugoslavija naravno i zato je verovatno uvek bio slab sa saveznicima, dugo je samo Kina bila jedini prijatelj Albaniji.
Prvi utisak o Tirani je da ima dosta zelenila, široke bulevare, ali da nije toliko čista. Naišao sam i na betonsku piramidu, koja je pokušaj muzeja Enver Hodži, koji su igradili njegova ćerka i zet, ali kako narod nije bio ljubitelj ovog državnika, građevina je osuđena na propadanje.
Iza jednog od mnogih parkova video sam katoličku crkvu Sv. Pavla, ispred koje se nalazi statua Majke Tereze, zamalo jedine albanske nobelovke, ali je Tereza tokom života uzela indijsko državljanstvo, pa Albanija ostaje bez Nobelove nagrade, a takođe nemaju nijednu Olimpijsku medalju. Kad smo kod sporta, nećete promašiti Arenu Kombëtare, najveći stadion u Albaniji. Pored nje se nalazi upečatljivo lepa zgrada, Politehničkog fakulteta.
U Tirani se nalazi najveća do skoro džamija na Balkanu – Namazgah džamija.
Kako Istanbul spada u Balkan, a Aja Sofija od 2020. opet postaje džamija, Namazgah se spušta na drugo mesto.
Iako je kamen temeljac postavljen još ranih devedesetih, tek 2015. počinje gradnja, uz donaciju Turaka, pa je i sam Erdogan prisustvovao ceremoniji otvaranja.
Još jedna bitna džamija se nalazi blizu Skenderbegovog trga, a to je Et’hem Bey džamija i pored nje Sahat-kula.
Sve od navedenog se nalazi u užem delu Tirane, pa sam mogao peške da obiđem glavne lokalitete. Ima i modernih delova grada, kao što je visoka zgrada Plaza hotela, čija je jedna strana usečena, kako bi se sačuvala grobnica Kaplan Paše, koja je na ovom mestu od 1820. godine. Nedaleko odatle sam video crnogorsku ambasadu. Prvi put u životu.
Putem preko Crnog Drima, vraćamo se u Beograd preko KiM.
Na granici sa Kosovom, dajte lične karte, nikako pasoš, jer Srbija naravno ne priznaje Kosovo, pa vam ne treba njihov pečat u pasošu. Nećete moći da uđete u Srbiju, osim preko Makedonije.
Na pomenutoj granici, prelazu Merdare čekali smo 3:45min. Nikad duže nisam čekao granicu, ali osim toga na Kosovu nismo imali problema, ni sa graničarima ni na putu, čak smo i stali u Prizren, stari gradić na Bistrici. Koliko god to hteli, Kosovo ovde nije Srbija. Momci na parkingu su nam rekli da znaju pomalo srpski, videli smo radnje koje prodaju albanska obeležja, spomenike albanskih vojnika nastradalih 1998. godine u samom centru grada, kroz koji se orila molitva hodže sa Sinan Pašine džamije. Crkva Svetog Spasa je bila zaključana.
Istorijski sa Albancima nismo imali dobre odnose, ne bih se bavio brojanjem žrtava, svakako sam snimio vlog da odete na jeftino i plavo more, u državu koja nam trenutno ne traži ni PCR test. Albanija je skoro duplo jeftinija od Grčke, stvarno treba iskoristiti taj ALBANSKI TURIZAM dok je još uvek sarkazam.
Dok sam pisao blog, savetovao sam se sa istoričarima, koji znaju svakako bolje od mene i slali su mi odlomke iz knjiga iz kojih uče, nisam informacije skupljao na internetu, ali po komentarima na videu, shvatam da nijedna strana ne može biti zadovoljena, da postoje uvek minimum dve strane istorije i naravno gomila nacionalista ili samo zatucanih ljudi zbog kojih sam prinuđen da ugasim komentare, ali hvala vam što ste mi napucali vjuove. Much love kisskiss
