Iz krajnosti u krajnost, pa u Ukrajinu – Kijev, Černobil, Odesa, obišli smo bitne lokacije u Ukrajini, pa krećemo od Kijeva jedne od najzelenijih i najlepših prestonica Evrope.
Prvo na šta smo naišli je fascinantna Zlatna Kapija. Ovo je bila glavna kapija gradske tvrđave iz 11.veka, srušena u srednjem veku, a obnovljena u doba SSSR-a.Čudnog izgleda, ovo je i crkva i muzej, a skoro pola milenijuma je služila kao Trijumfalni luk grada i simbol Kijeva.
Odatle se nastavlja stari grad, kaldrma, puna prodavaca suvenira, slika, i knjiga, mesto koje me je podsetilo na Monmartr, a kasnije sam saznao da ga bukvalno zovu Kijevski Monmartr.
Ovde se nalazi i muzej Mihaila Bulgakova, slavnog pisca koji se rodio i živeo u Kijevu. Dvorac Ričarda Lavljeg Srca, bukvalno nema veze sa engleskim kraljem, ali je zanimljivo da se smatra horor kućom, zbog mističnih događaja koji su se dešavali unutar zgrade, stanari su pričali da čuju urlike i jauke iz peći i ventilacionih cevi, a neki su tvrdili i da su viđali duhove po hodnicima.
Naišli smo i na statuu Tarasa Ševčenka, najpoznatijeg ukrajinskog pesnika i slikara, osim što ima ogroman broj statua u Sovjetskim zemljama, takođe ih ima i u Americi, Brazilu, ali i u Zagrebu i Novom Sadu. Smatra se da je Taras, čovek koji ima najviše statua na svetu, a da nije politička ili religiozna ličnost.
Ukrajinci su braća pravoslavci većinski, pa smo obilazili prelepe crkve i manastire od kulturnog značaja.
Manastir sv. Mihaila
Ovaj manastir je mešavina ukrajinskog baroknog i vizantijskog stila i nazivaju ga i Zlatokupolni, a ovo su verovatno bile prve pozlaćene kupole u Kijevskoj Rusiji.
Smatra se da je izgrađena početkom 12. veka i od tada nosi naziv po Arhangelu Mihailu koji je zaštitnik Kijeva, viđali smo njegovue statue po gradu, a nalazi se i na grbu Kijeva.
Više puta je rušena i građena tokom istorije, od Huna i Tatara koji su napadali, pa sve do 1937. godine, kada Sovjeti, opšte poznati ljubitelji religije, ruše ovaj kompleks skoro do temelja, jer su hteli da na tom mestu izgrade zgradu Uprave, jer u tom trenutku je ukrajinska prestonica premeštena iz Harkova u Kijev.
Katedrala je zvanično otvorena ’99, i narednih godina su polako vraćali sačuvane originalne mozaike i freske, uz natezanje sa Rusima, jer je većina bila sklonjena u Moskvu.
Ovde su se čuvale mošti Svete Barbare, pa se ovo mesto smatra posebno svetim, kako nije bilo pogođeno epidemijom kuge, a kasnije i kolere, pa je možda dobro utočište i za današnju pandemiju.
Trg nezavisnosti
Dok hodam kilometar dugom Hreščatik ulicom, nailazim na predobru arhitekturu, uglavnom u neoklasičnom stilu posleratne staljinističke arhitekture, jer je većina starih zgrada stradalo u Drugom svetskom ratu.Ulica vodi do centralnog trga i srca savremenog Kijeva.
Na centru je (2001.) za desetogodišnjicu od nezavisnosti, postavljen visoki stub sa statuom devojke obučene u nacionalnu odeću koja stoji na globusu i drži grančicu brusnice, koja je simbol nezavisnosti Ukrajine. (61 m )
Trg nezavisnosti je tradicionalno mesto političkih mitinga, kojih je bilo dosta u poslednjih 30 godina, a najznačajnija je Narandžasta revolucija 2004. godine, kada su nakon protesta poništeni rezultati izbora i na vlast je došao Juščenko umesto prvoizabranog Janukoviča, koji će svakako 5 godina kasnije doći na mesto predsednika i kojeg Ukrajinci pamte kao jednog od najvećih diktatora.
On je Putinov čovek, nije za Evropsku Uniju, pa je ovaj trg bio domaćin i za demonstracije 2013. i 2014. godine, Evromajdan i Revolucija dostojanstva, nakon kojih su ubrzo ruske trupe ušle na teritoriju Krima i praktično za jedan dan imale kontrolu nad ovim poluostrvom.
Kij, Šček, Horiv i njihova sestra Libid, po legendi su napravili prvo naselje ovde na Dnjepru. Kažem legenda, jer ne postoje mnogo preciznih i istorijski utvrđenih podataka ni o vladavini, ni o njihovim potomcima. Ipak pričamo 4. i 5. veku.
U centru ima dosta topola, što nije baš kul za nas alergične u proleće. Fun fact je da Ukrajinci devojke nazivaju topolama, kao kompliment. Ukrajinke su u Kijevu prelepe, verovatno najlepše žene koje sam video na svetu, iako sam sve vreme imao utisak da su Balkanke te koje nose titulu.
Kijevsko-pečerska lavra
Kijevsko pečerska lavra je najpoštovaniji pravoslavni kompleks u istočnoj Evropi, mesto hodočašća i izgradio ju je monah Antonije 1051. godine, koji je zapravo hteo da proširi već postojeći manastir, koji se nalazio u pećini. Ovde se čuvaju i mumificirani monasi, koji su jako dobro sačuvani. Naučnici tvrde da je to do perioda, temperature, gline i još nekih faktora, dok vernici smatraju to božijim čudom.
I ovaj manastir je od 13. veka prošao kroz uništavanje, pljačkanje i spaljivanje. Rekonstrukcija je počela je u 18. veku, kada je izgrađen i glavni zvonik koji je sa 96,5 m bio najviša građevina u carskoj Rusiji u tom trenutku.
Sofijski trg je nekada bio glavni gradski trg i ovde je Katedrala Sv. Sofije, nazvana po Aji Sofiji, i u nju nismo ulazili, samo smo videli ulazni zvonik.
Katedralu je podigao Jaroslav Mudri, ruski knez čiji se i grob ovde nalazi. On je podigao dosta crkava i generalno je za vreme njegove vladavine Kijevska Rusija kulturno i vojno procvetala.
Žena mu je bila švedska princeza, čime se nastavljaju švedsko ukrajinski odnosi, kako su prvobitno u 9. veku ovde došli Vikinzi, koji su osnovali Kijevsku Rusiju, praktično prvu državu i u ukrajinskoj, ali i u ruskoj istoriji. Tu je spomenik Bogdanu Hmeljickom, koji je bio vođa kozaka i Ukrajince oslobodio od Poljskog ropstva, a ubrzo i ujedinio sa Rusijom.
Probali smo i nacionalno ukrajinsko jelo – boršč. Jede se i u Rusiji, Poljskoj, Rumuniji, Moldaviji itd, ali se smatra da je originalno iz Ukrajine.
Postoje razne konfiguracije sastojaka, u zavisnosti od regije, ali najčešće idu meso (svinjetina, govedina ili kombinacija), dinstano povrće, kupus, krompir, luk, paradajz, koren peršuna, ukišeljena cvekla….
Obavezno probajte!
Pored Zlatne Kapije se nalazi istoimena podzemna železnica. Blizu se nalazi i metro stanica Arsenalna i to je najdublja stanica na svetu sa 105,5 metara, ali nažalost bila je u rekonstrukciji, a puštena je u promet samo dva meseca nakon naše posete.
Statuu Majke Otadžbine ne možete da promašite, jer se vidi iz svakog dela grada. Napravljena od nerđajućeg čelika, u desnoj ruci drži mač od 16m, a u levoj štit sa grbom Sovjetskog Saveza.
Ovo je najveća statua u Ukrajini, a 25. najveća na svetu i to zato što se računa visina bez postolja dakle – 62m, umesto 102m cele visine.
Unutar spomenika postoje liftovi koji idu do dva vidikovca. – na 36 i 91 metar. Ispod postolja je Narodni Muzej Istorije Ukrajine u Drugom svetskom ratu iz iste godine kao i spomenik 1981. godine.
U Memorijalnoj sali Muzeja postavljene su mermerne ploče sa isklesanim imenima više od 11.600 vojnika i preko 200 radnika koji su dali život za otadžbinu.
Ceo memorijalni kompleks se prostire na površini od 11 hektara, na brdu, sa pogledom na reku Dnjepar i jednu slatku belu baptističku crkvu.
PIROGOV
Južno od centra grada na teritoriji od 150 hektara nalazi se ovaj muzej na otvorenom, podeljen na 6 parcela gde je prikazana arhitektura i život u različitim regijama Ukrajine, od 17. do 20. veka.
Osim kuća tu su i vetrenjače, škola, drvene crkve i većina zdanja je autentična, doneta u Pirogov iz različitih delova zemlje. Imali smo priliku da čujemo cimbal, a i da probamo da ga sviramo.
Ovde se često održavaju pozorišne predstave, folklorni koncerti i festivali zanatlija, a kako je muzej ogroman, treba nekoliko sati da se obiđe, pa je zgodno da se napravi odmor na jednom od štandova sa narodnom kuhinjom.
Kijev ima oko 3 miliona stanovnika i mnogo sadržaja, pa i da ne guglate naletećete na Stadion Dinamo Kijeva, sinagogu, Narodno pozorište/opera Taras Ševčenko, Ministarstvo inostranih poslova i ostale impozantne građevine.
DNJEPAR (2021km)
Dnjepar je stvarno premoćna reka, iz aviona smo videli koliko je široka u samom Kijevu, ali još mnogo je šira severno ka Černobilju i dole ka jugu.
Dnjepar je posle Volge i Dunava, najduža reka u Evropi.
Izvire u Rusiji, prolazi većim delom kroz Belorusiju i najvećim delom, oko 50% reke, prolazi kroz Ukrajinu. Ural je nešto duži od Dnjepra, ali je poznat kao granica između Evrope i Azije, pa mi je čudno da ga svrstamo u evropsku reku.
Topli savet je da odete na kruziranje Dnjeprom, jer ćete videti celi Kijev iz druge perspektive. Do luke iz centra grada, možete doći i žičarom, linijom koja ima samo dve stanice. Stanica je blizu Andrijevske crkve i Crkve Uspenja (989-996god) koja se nalazi na platou gde je Kijev nastao.
Na istom platou je i Narodni muzej Ukrajine, ja nisam bio, jer me je služilo vreme, ali kako je većinom godine, prehladno u Kijevu, ovo je nešto što je vredno posete ako ste ovde u hladnom periodu.
Bio sam u dosta evropskih prestonica, ali Kijev me je zaista oduševio, naravno treba pripisati bodove tim sunčanim danima koje smo imali ovde, nije uvek tako, prosečna godišnja temperatura je oko 8 stepeni, u poređenju sa Beogradom gde je oko 12, pa savetujem da posetite Kijev na proleće ili na leto kao što smo mi uradili.
Dok ste u Kijevu, možete posetiti i Černobil, koji je na 2 sata vožnje odatle, ali on zaslužuje poseban blog.
FUN FACTS:
-Ukrajina ima 43 miliona stanovnika.
-Žitnica Sovjetskog Saveza, danas je jedan od najvećih proizvođača pšenice na svetu. (Ukrajina Je najveći svetski proizvođač semena suncokreta)
-Ukrajinci su sat vremena ispred nas (GMT+2) i nalaze se među najpismenijim Zemljama Sveta (99.4% populacije je pismeno)
-Ukrajina je ne računajući Rusiju, najveća država u Evropi
Poznate ličnosti iz Ukrajine su:
-Ruslana, Vitas, Mila Kunis, sportisti Sergej Bupka, braća bokseri Kličko, Timoščuk, Andrej Ševčenko i poznatiji prezimenjak Taras, itd
ODESA
Iz Kijeva idemo u Odesu, najveći lučki grad u Ukrajini sa nešto više od milion stanovnika.
U 19.veku ovde je živelo dosta Srba, bili su trgovci, oficiri… Kada su Tatari i Turci bili najureni iz Odese, grad je ostao pust, pa su Rusi pozvali svoju pravoslavnu braću, Srbe, Bugare i Grke da nasele Odesu. U istom veku, ovde je bilo 30% Jevreja, ali nakon Drugog svetskog rata kada se ovde desilo krvoproliće, većina njih je otišla u Izrael.
Drugi dan Odese je bio možda najbolje proveden dan u Ukrajini, jer nismo očekivali uopšte da će biti toplo i da 2 dana nakon Černobila praktično letujemo u Odesi.
Grad ima nekoliko velikih plaža, uglavnom peščanih, a Arkadija je najpoznatija, zbog svog šetališta, luna parka, akvaparka i brojnih restorana i klubova.
Svratili smo u Ibiza beach club, jedan od najvećih i najboljih ovde i ubrzo javili vodiču da pomeri ručak i obilazak grada, samo da se malo okupamo.
Ušao sam malo u vodu, ali to je Crno more, nije ništa posebno, većinu vremena smo proveli na bazenu.
Pao je i pljusak, jedini u bazenu smo bili mi, rokali smo do kraja uz super muziku lokalnog DJ-a , a za relativno malo para smo ovde i jeli i pili ceo dan. Nakon bazena, nastavili smo u luna park.
Jasno vam je da smo sve planove odložili i rekli vodiču da ćemo ceo dan ovde ostati i definitivno nismo pogrešili.
U Odesi je istorijski uvek bilo najviše Rusa, sada ih ima oko 25%, dok skoro 70% čine Ukrajinci. Iako je njih više, na sve strane ćete čuti ruski jezik.
Iako mi je Odesa zvučala kao grad u kome bi Puškin umro u snegu, leta su topla ovde, od maja do oktobra temperatura je iznad 20 stepeni, naravno avgust ide i do skoro 30 stepeni u proseku.
Mi smo bili početkom juna, pa je bilo i Sunca i kiše.
Sve bitno se nalazi u centru grada, gde je i staza slavnih ljudi iz Odese. Nisam prepoznao većinu, ali jesam Vasilija Kandinskog, jedan od mojih omiljenih slikara 20.veka.
Opera je sigurno jedan od identiteta grada, izrađena krajem 19.veka na temelju Opere koja je izgorela u požaru.
Većina grada je igrađena baš krajem 19.veka, jer je tada Odesa bila u procvatu, bila je četvrti najjači grad u Ruskoj Imperiji, posle Moskve, Sankt Peterburga i Varšave. Da, Varšava je bila u sklopu Imperije.
Posetili smo i muzej Puškina u istoimenoj ulici, koji je bivši hotel, u kome je on odseo samo 13 meseci, kada mu je car zabranio da bude i u Odesi, prosto je bio miljenik čitalaca, ali ne i vlasti. Zapravo nismo ulazili u muzej, ali smo za sreću protrljali Puškinov nos na statui ispred muzeja.
Pored gradske skupštine nastavlja se Istanbulski park, podsetiću da je Odesa bila pod Osmanlijskim carstvom jedno vreme, a zanimljivo je da se i Litvanska Kneževina prostirala čak do ovde, do velikog dela obale Crnog mora.
POTEMKINOVE STEPENICE
Ovde ima skoro 200 stepenika u dužini od 142 metra, stepenice se šire, pa je na vrhu širina oko 12, a na dnu stepeništa širina oko 22 metra. Postoji i žičara, a ispod nje i klavir!
Potemkin je bio general i ljubavnik Katarine Velike, naravno oni nisu smeli da se venčaju kako Potemkin nije iz kraljevske porodice. Katarinin pravi muž je bio Petar III, koga je otrovala. Katarina i Potemkin se uz Hose de Ribasa, Volana i Zubova, smatraju osnivačima današnje Odese.
Na ovim stepenicama je sniman film “Oklopnjača Potemkin” iz 1925. godine sa čuvenom scenom kolica sa bebom koje se kotrljaju niz stepenice. U “Nacionalnoj klasi” u sceni bioskopa, Aleksandar Berček gleda ovaj film sa replikom “kako montira!”, mnogo godina kasnije u “Južnom vetru” pojavljuje se kao omaž, ista scena sa starijim Berčekom. Mnogima je poznata scena sa kolicima i stepenicama iz filma “The Untouchables” (1987).
Poslednji dan svratili smo u Bernardazzi restoran, više zbog arhitekture, nismo jeli, ali nismo ni pili, njihovo vino, po kojem su poznati u Ukrajini. Generalno ovo je vinsko područje, kako se nalazi blizu Moldavije, koja je poznata po vinu. Vino idemo da probamo baš ka Moldaviji, skoro na samoj granici u vinariju Šabo.
Najbolje što sam probao je bilo neko gruzijsko vino, a ovde prave i konjak i vermut.
