Ulična hrana u Aziji je raznovrsna i po meni su tajlandska i vijetnamska kuhinja jedne od najboljih koje sam probao. Ipak, što bih jeo normalnu hranu, kad ima i „nenormalne“.
Naravno ovde je to uobičajeno i ovo je samo kulturološka razlika, preko koje neki ne mogu da pređu.
Ja mogu. Do neke granice. Ipak nisam probao balut u Vijetnamu, jer mi je to too much, a ne verujem da je izvrsnog ukusa. Balut je embrion patke ili pileta u razvoju, koji se kuva i jede iz ljuske. Odvratno.
Ništa manje odvratno, po nečijim standardima su i insekti koje sam probao, među kojima su mi skakavci bili najukusniji. Pojeo sam oko 7,8 komada i skroz su ok. Ukus je slan, začinjen i najviše me je podsetio na ukus kokica, mada tekstura nije baš prijatna, naročito ako vam se nožice zaglave među zubima.
Škorpija je najbezveznija hrana koju sam probao, najviše zbog nedostatka mesa, a moguće da je i očigledan oklopast izgled dovoljan razlog da ne probate ovu zodijak životinju.
Vrlo je bitno napomenuti, da ja ne jedem svinjsko i jagnjeće pečenje, većinu vrsta ribe, jer mi smeta miris, pa ako ja mogu da jedem ovo, možete i vi.
Probao sam i cvrčke koji su slični skakavcima, ali i svilene bube, koje su ok, ali nisu nešto što bih jeo ponovo. Ipak najbolje od svega bilo je meso krokodila. Bogat ukus, lepo začinjen i konačno pravo belo meso nakon praktično oklopa insekata. Krokodilsko meso bih opisao kao apgrejdovana piletina.
U nekom momentu sam prestao da jedem baš razne životinje, jer je Wuhan eksplodirao na globalnom nivou, pa nisam hteo da budem pokretač još nekog virusa.
Kada ste dugo u Aziji, malo vam izađe na nos konstantne nudle i pirinač, jelte Srbin voli hleb, a i nekad ste toliko gladni da vam se ne rizikuje.
Zato su tu poznati svetski lanci restorana – McDonalds, Burger King, KFC itd, u kojima je malo drugačiji menu. Kako bi primamili lokalno stanovništvo, na realno dosta skuplju hranu nego uličnu, i Mek i Burger King imaju obroke sa pirinčem, ali možete i da pretpostavite, da je na ulici mnogo bolja i jeftinija hrana, zato se ovde treba držati standardnih burgera.
U Vijetnamu sam prvi put naišao na Jolli Bee, koji je filipinski lanac restorana, ali poznat i u SAD-u.
Nisam bio oduševljen hranom iz menija.
Uvek sam za to da zavirim u svaki kutak nečije kulture, kako bih ih bolje upoznao, ali ove životinje, subjektivno, opet bih jeo samo krokodila, možda skakavce, ali klasična azijska hrana je brutalna i ima toliko dobrih jela, da nema potrebe jesti baš svašta.
