Објављено

Ukrajina

Iz krajnosti u krajnost, pa u Ukrajinu – Kijev, Černobil, Odesa, obišli smo bitne lokacije u Ukrajini, pa krećemo od Kijeva jedne od najzelenijih i najlepših prestonica Evrope.

Prvo na šta smo naišli je fascinantna Zlatna Kapija. Ovo je bila glavna kapija gradske tvrđave iz 11.veka, srušena u srednjem veku, a obnovljena u doba SSSR-a.Čudnog izgleda, ovo je i crkva i muzej, a skoro pola milenijuma je služila kao Trijumfalni luk grada i simbol Kijeva.

Odatle se nastavlja stari grad, kaldrma, puna prodavaca suvenira, slika, i knjiga, mesto koje me je podsetilo na Monmartr, a kasnije sam saznao da ga bukvalno zovu Kijevski Monmartr.

Ovde se nalazi i muzej Mihaila Bulgakova, slavnog pisca koji se rodio i živeo u Kijevu. Dvorac Ričarda Lavljeg Srca, bukvalno nema veze sa engleskim kraljem, ali je zanimljivo da se smatra horor kućom, zbog mističnih događaja koji su se dešavali unutar zgrade, stanari su pričali da čuju urlike i jauke iz peći i ventilacionih cevi, a neki su tvrdili i da su viđali duhove po hodnicima.

Naišli smo i na statuu Tarasa Ševčenka, najpoznatijeg ukrajinskog pesnika i slikara, osim što ima ogroman broj statua u Sovjetskim zemljama, takođe ih ima i u Americi, Brazilu, ali i u Zagrebu i Novom Sadu. Smatra se da je Taras, čovek koji ima najviše statua na svetu, a da nije politička ili religiozna ličnost.

Ukrajinci su braća pravoslavci većinski, pa smo obilazili prelepe crkve i manastire od kulturnog značaja.

Manastir sv. Mihaila

Ovaj manastir je mešavina ukrajinskog baroknog i vizantijskog stila i nazivaju ga i Zlatokupolni, a ovo su verovatno bile prve pozlaćene kupole u Kijevskoj Rusiji.
Smatra se da je izgrađena početkom 12. veka i od tada nosi naziv po Arhangelu Mihailu koji je zaštitnik Kijeva, viđali smo njegovue statue po gradu, a nalazi se i na grbu Kijeva.

Više puta je rušena i građena tokom istorije, od Huna i Tatara koji su napadali, pa sve do 1937. godine, kada Sovjeti, opšte poznati ljubitelji religije, ruše ovaj kompleks skoro do temelja, jer su hteli da na tom mestu izgrade zgradu Uprave, jer u tom trenutku je ukrajinska prestonica premeštena iz Harkova u Kijev.

Katedrala je zvanično otvorena ’99, i narednih godina su polako vraćali sačuvane originalne mozaike i freske, uz natezanje sa Rusima, jer je većina bila sklonjena u Moskvu.
Ovde su se čuvale mošti Svete Barbare, pa se ovo mesto smatra posebno svetim, kako nije bilo pogođeno epidemijom kuge, a kasnije i kolere, pa je možda dobro utočište i za današnju pandemiju.

Trg nezavisnosti

Dok hodam kilometar dugom Hreščatik ulicom, nailazim na predobru arhitekturu, uglavnom u neoklasičnom stilu posleratne staljinističke arhitekture, jer je većina starih zgrada stradalo u Drugom svetskom ratu.Ulica vodi do centralnog trga i srca savremenog Kijeva.
Na centru je (2001.) za desetogodišnjicu od nezavisnosti, postavljen visoki stub sa statuom devojke obučene u nacionalnu odeću koja stoji na globusu i drži grančicu brusnice, koja je simbol nezavisnosti Ukrajine. (61 m )

Trg nezavisnosti je tradicionalno mesto političkih mitinga, kojih je bilo dosta u poslednjih 30 godina, a najznačajnija je Narandžasta revolucija 2004. godine, kada su nakon protesta poništeni rezultati izbora i na vlast je došao Juščenko umesto prvoizabranog Janukoviča, koji će svakako 5 godina kasnije doći na mesto predsednika i kojeg Ukrajinci pamte kao jednog od najvećih diktatora.

On je Putinov čovek, nije za Evropsku Uniju, pa je ovaj trg bio domaćin i za demonstracije 2013. i 2014. godine, Evromajdan i Revolucija dostojanstva, nakon kojih su ubrzo ruske trupe ušle na teritoriju Krima i praktično za jedan dan imale kontrolu nad ovim poluostrvom.

Kij, Šček, Horiv i njihova sestra Libid, po legendi su napravili prvo naselje ovde na Dnjepru. Kažem legenda, jer ne postoje mnogo preciznih i istorijski utvrđenih podataka ni o vladavini, ni o njihovim potomcima. Ipak pričamo 4. i 5. veku.

U centru ima dosta topola, što nije baš kul za nas alergične u proleće. Fun fact je da Ukrajinci devojke nazivaju topolama, kao kompliment. Ukrajinke su u Kijevu prelepe, verovatno najlepše žene koje sam video na svetu, iako sam sve vreme imao utisak da su Balkanke te koje nose titulu.

Kijevsko-pečerska lavra

Kijevsko pečerska lavra je najpoštovaniji pravoslavni kompleks u istočnoj Evropi, mesto hodočašća i izgradio ju je monah Antonije 1051. godine, koji je zapravo hteo da proširi već postojeći manastir, koji se nalazio u pećini. Ovde se čuvaju i mumificirani monasi, koji su jako dobro sačuvani. Naučnici tvrde da je to do perioda, temperature, gline i još nekih faktora, dok vernici smatraju to božijim čudom.

I ovaj manastir je od 13. veka prošao kroz uništavanje, pljačkanje i spaljivanje. Rekonstrukcija je počela je u 18. veku, kada je izgrađen i glavni zvonik koji je sa 96,5 m bio najviša građevina u carskoj Rusiji u tom trenutku.

Sofijski trg je nekada bio glavni gradski trg i ovde je Katedrala Sv. Sofije, nazvana po Aji Sofiji, i u nju nismo ulazili, samo smo videli ulazni zvonik.
Katedralu je podigao Jaroslav Mudri, ruski knez čiji se i grob ovde nalazi. On je podigao dosta crkava i generalno je za vreme njegove vladavine Kijevska Rusija kulturno i vojno procvetala.

Žena mu je bila švedska princeza, čime se nastavljaju švedsko ukrajinski odnosi, kako su prvobitno u 9. veku ovde došli Vikinzi, koji su osnovali Kijevsku Rusiju, praktično prvu državu i u ukrajinskoj, ali i u ruskoj istoriji. Tu je spomenik Bogdanu Hmeljickom, koji je bio vođa kozaka i Ukrajince oslobodio od Poljskog ropstva, a ubrzo i ujedinio sa Rusijom.

Probali smo i nacionalno ukrajinsko jelo – boršč. Jede se i u Rusiji, Poljskoj, Rumuniji, Moldaviji itd, ali se smatra da je originalno iz Ukrajine.

Postoje razne konfiguracije sastojaka, u zavisnosti od regije, ali najčešće idu meso (svinjetina, govedina ili kombinacija), dinstano povrće, kupus, krompir, luk, paradajz, koren peršuna, ukišeljena cvekla….
Obavezno probajte!

Pored Zlatne Kapije se nalazi istoimena podzemna železnica. Blizu se nalazi i metro stanica Arsenalna i to je najdublja stanica na svetu sa 105,5 metara, ali nažalost bila je u rekonstrukciji, a puštena je u promet samo dva meseca nakon naše posete.

Statuu Majke Otadžbine ne možete da promašite, jer se vidi iz svakog dela grada. Napravljena od nerđajućeg čelika, u desnoj ruci drži mač od 16m, a u levoj štit sa grbom Sovjetskog Saveza.
Ovo je najveća statua u Ukrajini, a 25. najveća na svetu i to zato što se računa visina bez postolja dakle – 62m, umesto 102m cele visine.

Unutar spomenika postoje liftovi koji idu do dva vidikovca. – na 36 i 91 metar. Ispod postolja je Narodni Muzej Istorije Ukrajine u Drugom svetskom ratu iz iste godine kao i spomenik 1981. godine.
U Memorijalnoj sali Muzeja postavljene su mermerne ploče sa isklesanim imenima više od 11.600 vojnika i preko 200 radnika koji su dali život za otadžbinu.

Ceo memorijalni kompleks se prostire na površini od 11 hektara, na brdu, sa pogledom na reku Dnjepar i jednu slatku belu baptističku crkvu.

PIROGOV

Južno od centra grada na teritoriji od 150 hektara nalazi se ovaj muzej na otvorenom, podeljen na 6 parcela gde je prikazana arhitektura i život u različitim regijama Ukrajine, od 17. do 20. veka.
Osim kuća tu su i vetrenjače, škola, drvene crkve i većina zdanja je autentična, doneta u Pirogov iz različitih delova zemlje. Imali smo priliku da čujemo cimbal, a i da probamo da ga sviramo.

Ovde se često održavaju pozorišne predstave, folklorni koncerti i festivali zanatlija, a kako je muzej ogroman, treba nekoliko sati da se obiđe, pa je zgodno da se napravi odmor na jednom od štandova sa narodnom kuhinjom.

Kijev ima oko 3 miliona stanovnika i mnogo sadržaja, pa i da ne guglate naletećete na Stadion Dinamo Kijeva, sinagogu, Narodno pozorište/opera Taras Ševčenko, Ministarstvo inostranih poslova i ostale impozantne građevine.

DNJEPAR (2021km)

Dnjepar je stvarno premoćna reka, iz aviona smo videli koliko je široka u samom Kijevu, ali još mnogo je šira severno ka Černobilju i dole ka jugu.
Dnjepar je posle Volge i Dunava, najduža reka u Evropi.

Izvire u Rusiji, prolazi većim delom kroz Belorusiju i najvećim delom, oko 50% reke, prolazi kroz Ukrajinu. Ural je nešto duži od Dnjepra, ali je poznat kao granica između Evrope i Azije, pa mi je čudno da ga svrstamo u evropsku reku.
Topli savet je da odete na kruziranje Dnjeprom, jer ćete videti celi Kijev iz druge perspektive. Do luke iz centra grada, možete doći i žičarom, linijom koja ima samo dve stanice. Stanica je blizu Andrijevske crkve i Crkve Uspenja (989-996god) koja se nalazi na platou gde je Kijev nastao.

Na istom platou je i Narodni muzej Ukrajine, ja nisam bio, jer me je služilo vreme, ali kako je većinom godine, prehladno u Kijevu, ovo je nešto što je vredno posete ako ste ovde u hladnom periodu.

Bio sam u dosta evropskih prestonica, ali Kijev me je zaista oduševio, naravno treba pripisati bodove tim sunčanim danima koje smo imali ovde, nije uvek tako, prosečna godišnja temperatura je oko 8 stepeni, u poređenju sa Beogradom gde je oko 12, pa savetujem da posetite Kijev na proleće ili na leto kao što smo mi uradili.

Dok ste u Kijevu, možete posetiti i Černobil, koji je na 2 sata vožnje odatle, ali on zaslužuje poseban blog.

FUN FACTS:

-Ukrajina ima 43 miliona stanovnika.
-Žitnica Sovjetskog Saveza, danas je jedan od najvećih proizvođača pšenice na svetu. (Ukrajina Je najveći svetski proizvođač semena suncokreta)
-Ukrajinci su sat vremena ispred nas (GMT+2) i nalaze se među najpismenijim Zemljama Sveta (99.4% populacije je pismeno)
-Ukrajina je ne računajući Rusiju, najveća država u Evropi
Poznate ličnosti iz Ukrajine su:
-Ruslana, Vitas, Mila Kunis, sportisti Sergej Bupka, braća bokseri Kličko, Timoščuk, Andrej Ševčenko i poznatiji prezimenjak Taras, itd

ODESA

Iz Kijeva idemo u Odesu, najveći lučki grad u Ukrajini sa nešto više od milion stanovnika.
U 19.veku ovde je živelo dosta Srba, bili su trgovci, oficiri… Kada su Tatari i Turci bili najureni iz Odese, grad je ostao pust, pa su Rusi pozvali svoju pravoslavnu braću, Srbe, Bugare i Grke da nasele Odesu. U istom veku, ovde je bilo 30% Jevreja, ali nakon Drugog svetskog rata kada se ovde desilo krvoproliće, većina njih je otišla u Izrael.

Drugi dan Odese je bio možda najbolje proveden dan u Ukrajini, jer nismo očekivali uopšte da će biti toplo i da 2 dana nakon Černobila praktično letujemo u Odesi.
Grad ima nekoliko velikih plaža, uglavnom peščanih, a Arkadija je najpoznatija, zbog svog šetališta, luna parka, akvaparka i brojnih restorana i klubova.

Svratili smo u Ibiza beach club, jedan od najvećih i najboljih ovde i ubrzo javili vodiču da pomeri ručak i obilazak grada, samo da se malo okupamo.
Ušao sam malo u vodu, ali to je Crno more, nije ništa posebno, većinu vremena smo proveli na bazenu.

Pao je i pljusak, jedini u bazenu smo bili mi, rokali smo do kraja uz super muziku lokalnog DJ-a , a za relativno malo para smo ovde i jeli i pili ceo dan. Nakon bazena, nastavili smo u luna park.
Jasno vam je da smo sve planove odložili i rekli vodiču da ćemo ceo dan ovde ostati i definitivno nismo pogrešili.

U Odesi je istorijski uvek bilo najviše Rusa, sada ih ima oko 25%, dok skoro 70% čine Ukrajinci. Iako je njih više, na sve strane ćete čuti ruski jezik.

Iako mi je Odesa zvučala kao grad u kome bi Puškin umro u snegu, leta su topla ovde, od maja do oktobra temperatura je iznad 20 stepeni, naravno avgust ide i do skoro 30 stepeni u proseku.
Mi smo bili početkom juna, pa je bilo i Sunca i kiše.

Sve bitno se nalazi u centru grada, gde je i staza slavnih ljudi iz Odese. Nisam prepoznao većinu, ali jesam Vasilija Kandinskog, jedan od mojih omiljenih slikara 20.veka.

Opera je sigurno jedan od identiteta grada, izrađena krajem 19.veka na temelju Opere koja je izgorela u požaru.
Većina grada je igrađena baš krajem 19.veka, jer je tada Odesa bila u procvatu, bila je četvrti najjači grad u Ruskoj Imperiji, posle Moskve, Sankt Peterburga i Varšave. Da, Varšava je bila u sklopu Imperije.

Posetili smo i muzej Puškina u istoimenoj ulici, koji je bivši hotel, u kome je on odseo samo 13 meseci, kada mu je car zabranio da bude i u Odesi, prosto je bio miljenik čitalaca, ali ne i vlasti. Zapravo nismo ulazili u muzej, ali smo za sreću protrljali Puškinov nos na statui ispred muzeja.

Pored gradske skupštine nastavlja se Istanbulski park, podsetiću da je Odesa bila pod Osmanlijskim carstvom jedno vreme, a zanimljivo je da se i Litvanska Kneževina prostirala čak do ovde, do velikog dela obale Crnog mora.

POTEMKINOVE STEPENICE

Ovde ima skoro 200 stepenika u dužini od 142 metra, stepenice se šire, pa je na vrhu širina oko 12, a na dnu stepeništa širina oko 22 metra. Postoji i žičara, a ispod nje i klavir!
Potemkin je bio general i ljubavnik Katarine Velike, naravno oni nisu smeli da se venčaju kako Potemkin nije iz kraljevske porodice. Katarinin pravi muž je bio Petar III, koga je otrovala. Katarina i Potemkin se uz Hose de Ribasa, Volana i Zubova, smatraju osnivačima današnje Odese.

Na ovim stepenicama je sniman film „Oklopnjača Potemkin“ iz 1925. godine sa čuvenom scenom kolica sa bebom koje se kotrljaju niz stepenice. U „Nacionalnoj klasi“ u sceni bioskopa, Aleksandar Berček gleda ovaj film sa replikom „kako montira!“, mnogo godina kasnije u „Južnom vetru“ pojavljuje se kao omaž, ista scena sa starijim Berčekom. Mnogima je poznata scena sa kolicima i stepenicama iz filma „The Untouchables“ (1987).

Poslednji dan svratili smo u Bernardazzi restoran, više zbog arhitekture, nismo jeli, ali nismo ni pili, njihovo vino, po kojem su poznati u Ukrajini. Generalno ovo je vinsko područje, kako se nalazi blizu Moldavije, koja je poznata po vinu. Vino idemo da probamo baš ka Moldaviji, skoro na samoj granici u vinariju Šabo.
Najbolje što sam probao je bilo neko gruzijsko vino, a ovde prave i konjak i vermut.

Објављено

ALBANIJA

Na leto 2020. putovao sam u Albaniju avionom za 75e Air Serbia-om.

Nakon nekih istraživanja kako da dođem autobusom, jer stvarno ima prejeftinih opcija, ipak sam odlučio da odem avionom, a da me ekipa vrati nazad kolima preko Kosova.

Odmah na aerodromu “Majka Tereza” u Tirani sam video mini buseve koji vode do Drača, Valone, Fjera i centra Tirane.

Otišao sam mini busom do Drača za 4e, koliko je cena i za Fjer (Fir), dok je za Valonu cena 8e, apsolutno ok cena i brz način da se stvorite na plavom moru. Vozač je prihvatio evre, kako nisam imao leke i razmenio mi je po povoljnom kursu.

U većini država u kojima sam bio, aerodrom je mesto gde će vas taksisti sigurno odrati, ali ovi ljudi ne samo da su mi naplatili pristojnu cenu, nego su bili i jako ljubazni, čak sam se čuo telefonom sa vlasnikom prevoza, koji me je savetovao da ne idem u Valonu, jer bus kasni.

Ovo iskustvo sam i kasnije doživljavao, Albanci su zaista gostoprimiv narod. Iako im je italijanski bliži, progovorili bi po koju na engleskom ili pozvali nekoga ko zna bolje da se sporazume.

Lek iznosi skoro isto kao naš dinar, bilo je jednostavno za računanje.

Drač

Drač je najveća luka i definitivno najbitniji istorijski grad u Albaniji. Zbog dobre strateške pozicije ovde su tokom istorije bili i Rim i Vizantija i Mlečani i Anžujci i Turci, ali i Srbi.

Sloveni su prvi put došli u Albaniju u 6.veku na teritoriju Drača, iako je sam grad nastao u 7.mom veku. Kralj Milutin je zauzeo Drač pred sam kraj 13. veka, ali na kratko.

Zanimljivo je da Car Dušan, iako je osvojio Albaniju, nije zauzeo Drač. Srbi su bili ovde i tokom Prvog Balkanskog rata i generalno ima dosta Srba ovde, a zašto nisu popisani kao Srbi i zašto ne nose srpska imena, o tome ću pisati kasnije.

Kada je Albanija stekla nezavisnost, Drač je bio i prestonica na nekih 7 godina. Prvo na šta sam naišao u gradu bila je pravoslavna Crkva Sv. Pavla i Sv. Astija Dračkog. Ubrzo sam se našao pored luke, na šetalištu pored mora gde je sve bilo u radovima, kao i još neki delovi grada koji su ostali kao ožiljak posle zemljotresa 2019.godine.

Luka u Draču izgleda kao Solun sa AliExpress-a, prvenstveno zbog Kule Drač, ali ima fin potencijal da se razvije u pravu jadransku promenadu.

Plaže oko luke nisu preporuka, ima i prljavštine i blata, ali ako ste ovde idite malo dalje oko Drača, najviše naših ljudi letuju u Golemu. Svakako moja preporuka je da idete što južnije, od Valone do Sarande imate lepih letovališta sa tirkizno plavom bojom Jonskog mora. Dhërmi je mesto koje su mi svi lokalci preporučili.

90% morskog tereta Albanije stiže u luku Drač, pomenuo sam poziciju, istorijskih ostataka ima puno, ali nisam posetio rimski amfiteatar iz 2. veka, rekli su mi ljudi da nije nešto posebno. Tokom 80tih grad se na kratko  zvao Drač Enver Hodža. Lik o kome ću dosta pisati.

Smestio sam se blizu glavnog gradskog trga za 19e za noć. Na trgu je glavno dešavanje uveče, mladi, stari, svi su tu. Gradska opština, džamija, palme i fontane okupljaju ljude u srce Drača.

Još prvog dana sam primetio Mečke. Podatak iz 98. kaže da je 60% automobila u Albaniji bilo marke Mercedes.

Ne zna se baš zašto, postoje razne teorije, da su ih krali u Nemačkoj ili prosto smatrali da je to najbolje vozilo za njihove doskorašnje užasne puteve sa rupama…i tu dolazimo do još jednog fun fact-a, a to je da je do 91. u Albaniji bilo samo 7000 automobila. U doba komunizma bilo je zabranjeno da imate kola osim ako niste visoki funkcioner ili neki veliki biznismen.

Ostali su vozili zaprežna kola, kočije ili bicikle. Tako da Albanci do skoro nisu imali kvalitetne puteve, a i ovo je rezultiralo time da su jako nemarni i divlji vozači.

Od cena u Draču mogu da pomenem da je burek je bio 70 leka jogurt 50, srednja pica 300 leka. Cene u 2020. Burek je logično, nešto što bi trebalo da se proba u ovoj zemlji, ali u buregdžinici Sejko koju mi je više lokalaca preporučilo nisam jeo dobar burek, imao je ukus Fornetija.

Sim kartica sa 20GB interneta+minuti i poruke u mreži, me je koštala oko 15e u Vodafonovoj radnji. Od 2021. sa Albanijom imamo dogovor o ukidanju roaminga, tako da ovu karticu možete da uzmete samo zbog interneta.

Kula Drač

Krećem ka Valoni, ali u Draču se stanica za Valonu nalazi 10km od centra, pa je taksi tražio 1000 leka. Uzeo sam bus za 60 leka, uvek jeftinija opcija.

Na stanici, na kojoj ne postoji red vožnje niti ikakva tabla, čekao sam oko 45min bus za Valonu. Prilazio mi je čovek sa ponudom da me odveze za 40e kolima, ali sam ga više puta odbio, dok na kraju nisam posustao zbog vrućine i čekanja busa za koji nisam siguran kada će doći. Spustio sam cenu na 20e i za sat i dvadeset minuta sam bio na destinaciji.

Ovo je bio linijski taksi, odnosno čovek koji skupi više ljudi i vozi međugradske trase, tako da sam se vozio sa još jednim čovekom srpskog porekla i jednom bakicom.

Valona

Vljore, Vlora ili Valona je primorski grad i treći najveći u Albaniji.Ima veliku, široku gradsku plažu, ali smo otišli malo južnije, gde su malo izolovanije plaže koje nemaju pesak, nego šljunak, kao i većina južnog dela albanskog primorja. Po tradicionalnom računanju, odavde bi već trebalo da kreće Jonsko more, pa sve pomalo liči na Grčku.

Kad kažem smo , mislim na Gogu i Ivanu, JeftinoPutuj, drugare iz Novog Sada koji su mi i dali ideju da letujem u Albaniji. S njima sam se našao u Valoni, koji su  pre toga prošli lep deo južnog primorja.

Interesantno je da cela Albanija ima samo 13 ostrva, i većina su pusta ili su vojna baza, a od njih 13 samo  su 2 veća od 1km kvadratnog.

Valona je začuđujuće veliki grad, oko 100.000 stanovnika živi u gradu sa centralnim bulevarom koji podseća na Novi Sad. Ovde su i cene kao u Novom Sadu, i u gradovima koje sam obisao cene su manje više takve, negde je možda kao u Nišu, negde skuplje, ali uvek niže cene nego beogradske.

Iako te 2020. godine cene nisu bile visoke, već sledeće godine su mi ljudi rekli da je sve malo postalo skuplje. Razvijen ko albanski turizam polako gubi svoje značenje.

Balkanski savez Albance oslobađa Turaka, a državu dobijaju uz pomoć drugih saveznika 1912. baš u Valoni, gde je potpisana deklaracija o nezavisnosti Albanije, pa je Valona postala i prva prestonica.

Ovo nije dugo trajalo, 1914. Italijani opsedaju grad, a prestonica se seli u Drač.

I ovde se svašta gradi, kao i u Draču, ali ipak Tirana će nam kasnije doći kao šlag na tortu. Naišli i smo i na Stari Grad, obnovljenih fasada, pa deluje kao neke kulise, svakako lepo za toplu večernju šetnju.

Ono što je preko puta mora i duge gradske plaže je promenada i niz kafića, poslastičarnica, restorana. Slagao bih vas ako bi reko da ih ima manje od 200 lokala.

Po centru se može videti i više spomenika u znaku nezavisnosti, kao i Muradi Džamija.

SRBIN U ALBANIJI

Po statistikama Albanci čine ogromnu većinu stanovništva, Grci su najveća nacionalna manjina, a podaci o Srbima slabije. Definitivno je da nas ima mnogo ovde, ali za vreme kralja Zogua, a naročito vladavinom komunističkog diktatora Enver Hodže, Srbi i još neke manjine morale su da se izjašnjavaju kao Albanci i da menjaju i ime i prezime. Ovo je trajalo do devedesetih i danas poalbanjeni Srbi mogu da vrate staro ime ili prezime. Dakle i dalje ne mogu oba.

Jedan vlasnik smeštaja mi je rekao svoje albansko ime, a kada je čuo da sam iz Srbije, reko je da mu je pravo ime Đorđe.

Ono što sam jako hteo da izbegnem je da me pitaju odakle sam, imao sam iskreno trip kao Srbin u Albaniji, a bukvalno me je svako s kim sam pričao, pitao to. I kad kažem da sam iz Srbije, reakcije su bile ili osmeh ili prosto kao da sam reko da sam iz Estonije, nikakav mrki pogled ili slično.

Zaista sam se bezbedno osećao ovde i svuda su me lepo ugostili.

Zvernec

Zvernec se nalazi nadomak Valone, blizu istoimenog sela gde žive albanski pravoslavni Cincari.

Ispred borove šume, nalazi se manastir Uspenja Bogorodice Marije (Manastir Svete Marije). Ova pravoslavna crkva je građena u vizantijskom stilu i potiče iz 13.veka, mada ima i nekih novijih delova iz 19. kao i starih ostataka iz 5. i 6. veka

Do kasnih šezdesetih prilaz za posetioce nije bio moguć, ovo je bio neki vid Golog otoka, gde su proterivani neistomišljenici komunističke partije Enver Hodže. Očekivao sam mnogo džamija u Albaniji, ali kao da sam video više manastira nego džamija na ovom putu.

Ovo je jedno od 13 ostrvaca u Albaniji sa ukupnom površinom nešto manje od 10 hektara.

Iako je Zvernec ostrvo, povezano drvenim mostom, ne nalazi se čak ni u Jadranu, nego u jednoj laguni. Laguna se zove Narta, kao i mesto pored, pa smo svratili i na poslednje kupanje na njihovu plažu. Plitka voda, ne tako plava, više jezerasta, nije za preporuku, ali sam se ovde okupao za kraj.

Ja sam bio samo na tri dana, pa nisam prošao one najbolje plaže na jugu, ali moja ekipa jeste, koja je baš na ovom mestu snimala detaljno uputstvo o tome kako doći u Albaniju, cene, putevi, smeštaji, preporuke za plaže, ostaviću vam link ovde pa gledajte. Takođe bih pomenuo ozbiljan sajt Albanija.rs gde je jedan naš momak pisao razne korisne informacije, kao i facebook grupu Letovanje u Albaniji, gde ljudi pišu iskustva, dosta će vam pomoći ako nameravate da krenete na ovo neotkriveno primorje.

Ako  idete kolima treba vam zeleni karton, gorivo je malo jeftnije, gas je skoro duplo jeftiniji, ali gledajte da svakako točite na Kosovu i Metohiji, jer je mnogo povoljnije

ČINJENICE

  • 70% zemlje je planinsko, a najviši vrh je Korab, na samoj granici sa Makedonijom.
  • Koliko u Albaniji toliko Albanaca ima i u dijaspori, smatra se možda i više.

Od devedesetih godina populacija je opala za nekih 12%

Iako se broj Albanaca koji žive van Albanije menja, procene su da je njih oko 7 do 10 miliona u Evropi – najveći deo u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu i Grčkoj. Takođe, procena je da u Albaniji, u samoj zemlji živi oko 3 miliona ljudi.

  • Postoji više od 750.000 bunkera u državi

Videli smo ih dosta na putu. Paranoični Enver Hodža ih je gradio tokom više decenija sve do smrti 1985. godine, i to u trenutku kada je Albanija bila najsiromašnija zemlja Evrope, on je novac trošio na eventualne nuklearne napade koji se nisu desili.

Tirana

Dolazak u Tiranu je bio pomalo stresan, jer je desetak ulica bilo u radovima sa sve bagerima, pa je sve delovalo kao lavirint, parkinga nije bilo, pa smo izgubili dva i po sata baveći se parkirannjem, a potom i smeštajem.

Odmah nakon smeštaja smo došli na Skenderbegov trg, gde se nalazi Narodni muzej i ogromna instalacija #Tirana100, jer je 2020. bilo tačno 100 godina od kako je Tirana postala prestonica.

Stogodišnjicu iste godine je slavio i naš Šumarski fakultet u Beogradu. Tu je i statua ovog Skenderbega, po Srbima Srbina, po Albancima Albanca, za koga se smatra da je prvi put podigao albansku zastavu 1443. pa se ova zastava smatra za jednu od najstarijih na svetu koje su i dalje u upotrebi.

Da li ste znali da se u centru Tirane nalazi ogromna pravoslavna crkva?

Manja je od hrama Svetog Save, ali svakako jedna od najvećih pravoslavnih zdanja na Balkanu.

Otvorena je 2012. a inauguracija je bila 2014. kada je prisustvovao i naš patrijarh Irinej, još uvek živ i aktuelan tokom moje posete ovom hramu.

U Albaniji samo 7% čine pravoslavci, islam je najzastupljeniji sa 60%, katolika je 10%, a neizjašnjenih i ateista je čak oko 25%.

To je verovatno zato što je do 1992. religija bila zabranjena ovde, a Albanija je bila i prva ateistička država na svetu. 1967. je pogodite ko? – Enver Hodža proglasio za takvu i dosta je bio radikalan sa celom filozofijom socijalizma, čak je smatrao da ostale države nisu dovoljno komunističke, čak ni Rusi, a ni Jugoslavija naravno i zato je verovatno uvek bio slab sa saveznicima, dugo je samo Kina bila jedini prijatelj Albaniji.

Prvi utisak o Tirani je da ima dosta zelenila, široke bulevare, ali da nije toliko čista. Naišao sam i na betonsku piramidu, koja je pokušaj muzeja Enver Hodži, koji su igradili njegova ćerka i zet, ali kako narod nije bio ljubitelj ovog državnika, građevina je osuđena na propadanje.

Iza jednog od mnogih parkova video sam katoličku crkvu Sv. Pavla, ispred koje se nalazi statua Majke Tereze, zamalo jedine albanske nobelovke, ali je Tereza tokom života uzela indijsko državljanstvo, pa Albanija ostaje bez Nobelove nagrade, a takođe nemaju nijednu Olimpijsku medalju. Kad smo kod sporta, nećete promašiti Arenu Kombëtare, najveći stadion u Albaniji. Pored nje se nalazi upečatljivo lepa zgrada, Politehničkog fakulteta.

U Tirani se nalazi najveća do skoro džamija na Balkanu – Namazgah džamija.

Kako Istanbul spada u Balkan, a Aja Sofija od 2020. opet postaje džamija, Namazgah se spušta na drugo mesto.

Iako je kamen temeljac postavljen još ranih devedesetih, tek 2015. počinje gradnja, uz donaciju Turaka, pa je i sam Erdogan prisustvovao ceremoniji otvaranja.

Još jedna bitna džamija se nalazi blizu Skenderbegovog trga, a to je Et’hem Bey džamija i pored nje Sahat-kula.

Sve od navedenog se nalazi u užem delu Tirane, pa sam mogao peške da obiđem glavne lokalitete. Ima i modernih delova grada, kao što je visoka zgrada Plaza hotela, čija je jedna strana usečena, kako bi se sačuvala grobnica Kaplan Paše, koja je na ovom mestu od 1820. godine. Nedaleko odatle sam video crnogorsku ambasadu. Prvi put u životu.

Putem preko Crnog Drima, vraćamo se u Beograd preko KiM.

Na granici sa Kosovom, dajte lične karte, nikako pasoš, jer Srbija naravno ne priznaje Kosovo, pa vam ne treba njihov pečat u pasošu. Nećete moći da uđete u Srbiju, osim preko Makedonije.

Na pomenutoj granici, prelazu Merdare čekali smo 3:45min. Nikad duže nisam čekao granicu, ali osim toga na Kosovu nismo imali problema, ni sa graničarima ni na putu, čak smo i stali u Prizren, stari gradić na Bistrici. Koliko god to hteli, Kosovo ovde nije Srbija. Momci na parkingu su nam rekli da znaju pomalo srpski, videli smo radnje koje prodaju albanska obeležja, spomenike albanskih vojnika nastradalih 1998. godine u samom centru grada, kroz koji se orila molitva hodže sa Sinan Pašine džamije. Crkva Svetog Spasa je bila zaključana.

Istorijski sa Albancima nismo imali dobre odnose, ne bih se bavio brojanjem žrtava, svakako sam snimio vlog da odete na jeftino i plavo more, u državu koja nam trenutno ne traži ni PCR test. Albanija je skoro duplo jeftinija od Grčke, stvarno treba iskoristiti taj ALBANSKI TURIZAM dok je još uvek sarkazam.

Dok sam pisao blog, savetovao sam se sa istoričarima, koji znaju svakako bolje od mene i slali su mi odlomke iz knjiga iz kojih uče, nisam informacije skupljao na internetu, ali po komentarima na videu, shvatam da nijedna strana ne može biti zadovoljena, da postoje uvek minimum dve strane istorije i naravno gomila nacionalista ili samo zatucanih ljudi zbog kojih sam prinuđen da ugasim komentare, ali hvala vam što ste mi napucali vjuove. Much love kisskiss

Објављено

Stokholm

Za 19e (povratna karta) iz Niša, stvorio sam se u Stokholmu.

Otišao sam na tri dana, što je malo, ali sam opet video svašta. Eskivirao sam muzeje, za koje sam čuo da su odlični, ali toliko me je služilo vreme da nisam želeo u zatvoren prostor, sa tog aprilskog sunca I prirode koja je tek počela da se budi, verujem da je na leto tek prelepo.

Stokholm je glavni grad Švedske. Zovu ga I Severna Venecija, jer se centar grada nalazi se na 14 većih ostrva I još dosta manjih, koji sačinjavaju Stokholmski arhipelag.

Grad ima oko 2 miliona stanovnika, a cela Švedska nešto manje od 10 miliona.

U centru je i jezero Malaren koje se uliva u Baltičko more, voda je dosta čista I sa česme slobodno možete da pijete.

Oko jezera je mnogo muzeja (oko sto komada),  pozorišta, biblioteka, mostova, crkava (Šveđani su većinom protestanti).

Ovakav sadržaj daje mogućnost da se šetate gradom kao ogromnom galerijom I vidite sve najbitnije atrakcije, bez da ste otvorili Google.

Stokholm ima oko 20 partnerskih gradova ili twin cities, Beograd je jedan od njih.

Fun fact: Švedska je zemlja sa najviše ostrva na svetu –  preko 200.000

Prvi dan sam želeo da provedem u centru grada, jer je ogroman, bogat sadržajem, prešao sam nešto više od 20km peške taj dan.

Blizu centra se nalazi I ostrvo Đurgarden na kome se nalaze razni muzeji, jedan od njih je I muzej grupe ABBA.

Skansen je etno selo/zooloski vrt, gde ćete pored životinja videti I kako su švedska sela nekad izgledala, upoznati običaje I čuti narodnu muziku.

Od Skansena se vidi I Nordijski muzej, osnovan 1873. godine, I posvećen je istoriji I kulturi Švedske od 16. veka pa nadalje. Ovo je najznačajniji muzej tog domena gde se neprekidno održavaju izložbe.

Gustav Adolf Torg je trg jako sličan našem Trgu Republike.

Umesto Knez Mihajla, na konju je Gustav Adolf, takozvani Lav Severa, koji je veoma značajan za Švedsku istoriju.

On je jedan najvećih kraljeva/vojskovođa svih vremena, inovativan u načinu ratovanja I taktikama, toliko da mu se I Napoleon divio. Sa 16 godina je postao kralj, pričao više od 5 jezika, osnovao Geteborg, ma kralj..bukvalno

Royal Palace

Ako hodate centrom, Kraljevsku Palatu nećete moći da zaobiđete. Ovo je službena rezidencija švedskog monarha I glavna kraljevska palata. Ulaz je 15e.

Ako se zateknete ovde između 12 I 1, moći ćete da vidite smenu straže. Cela ceremonija traje oko 40min.

Ovo je dosta simbolično jer Švedska nije ratovala više od 200 godina.

Palata se nalazi na Stadsholmenu, ostrvu koje je poznatije kao Gamla Stan ili Stari grad.

Ribbinska i Schantzka

U  Gamla stanu se nalaze I ove dve kuće, koje su bile prekrivene zbog rekonstrukcije kada sam ja bio, tako da koristim sliku sa interneta ove dve zgrade koje su jedan od simbola Stokholma.

Blizu njih je i Muzej Nobelove nagrade (11e ulaz).

Menjačnica ima malo, uglavnom po uzem centru ili šoping molovima. Kurs je lošiji u mallovima, a u  RIA menjačnicama u centru sam dobijao oko 970SEK za 100eur.

Ono po čemu je Švedska poznata su ćufte, koje su turskog porekla, nisam ih jeo tamo, a takođe u restoranima se nudi I meso irvasa, koji nazivaju beef of the north.

Možete jeftino da jedete u Meku, Burger Kingu I Maxu. Max je njihov lanac brze hrane, koji mi je iskreno bolji od prethodno navedenih. Svakako u sva tri ćete naći I veggie burgere ako ste vegetarijanci.

Cene hrane (za dve osobe): u Burger Kingu obroci 14e, restoran srednje klase oko 35e.

U radnjama možete videti toliko dobrog dizajna nameštaja I asesoara, sve bih poneo u Beograd. Poznati su po nameštaju, Japanci se recimo baš lože na švedski dizajn i kada je sajam, otvaraju se posebne avionske linije iz Japana ka Stokholmu.

Citirao bih mog druga DJ Mihighlow-a : “Švedski dizajn je jednostavan I nekako..SWEDEN”

Elektronskih skutera (segway) možete naći svuda po gradu I otključavaju se sa aplikacijom.

Prešao sam više od 40km za ta tri dana, pa da bi izbegli moje iskustvo,  instalirate aplikaciju, pokretanje segveja je 1eur, nakon toga svaki minut je oko 10centi. Kasno sam saznao za to, posle sam video ovaj sistem I u još nekim gradovima evrope. Skuter ide na baterije, na aplikaciji možete da vidite da li je dovoljno napunjen.

Švedska vlada se trudi da motiviše građane da ne budu tako hladni, depresivni čak I suicidni. Ono što smo čuli o Švedskoj uglavnom je tačno (ladno al’ standard), radno vreme im jeste 6 sati. Neki rade I manje, neki više, ali dobijaju slobodne dane. Generalno imaju mnogo više slobodnih dana, očevi recimo imaju neke gratis slobodne dane da bi proveli vreme sa decom.

Da grad ne bi delovao sumorno, većina kuća je u boji, I to u određenim nijansama boja koje propisuje gradska uprava.

Školovanje I zdravstvo su Šveđanima besplatni, ali se to nadoknadi ogromnim taxama, pa zato nama deluje da bi život u Švedkoj bio skup, ali ako dođete turistički, po radnjama cene uopšte nisu strašne, uporedio bih možda sa Berlinom.

Iako su malo hladni kao ljudi, vrlo su friendly I ljubazni, žele da pomognu I pričaju engleski sa veoma dobrim akcentom.

Drottningholm Palata

Nalazi se malo dalje od centra, I ovde je palata kraljevske porodice, mesto gde oni zapravo žive.

Građena je po uzoru na Versaj, ali meni više liči na Šenbrun.

Od 1991. je pod zaštitom Uneska. Ja sam zakasnio desetak minuta da uđem unutra, za posetioce je otvoreno razgledanje do 3pm, u periodu od maja do septembra do 5pm. (ulaz 12e)

Metroi su jako dobro organizovani, kao I u većini Zapadne I Severne Evrope, ne možeš da se izgubiš. Uvek je istaknuta prva I poslednja stanica, koje je najbitnije da upamtiš, a sve međustanice dispečer govori razgovetno, a postoji I table sa maršrutom. Dosta jednostavno.

Za 260 kruna, sam uzeo 72 sata vožnje, tako da ta tri dana nisam razmišljao. Mislim da je ovo fer cena, jer u nju ulaze većina prevoznih sredstava, autobusi, vozovi, tramvaji, čak I neki trajekti. Zona je ogromna. Poslednji dan smo otišli skoro 60km od centra grada, bez da smo morali dodatno da doplaćujemo.

Različite metro stanice u Stokholmu.

Ericsson Globen

Ericsson Globen je najveća građevina polusferičnog oblika na svetu.

Pokretnom kuglom u koju staje do 16 osoba, možete se popeti na vrh I vidite Stokholm sa visine od 85m.

Grupe se formiraju relativno brzo, pa vožnji ima na svakih 20min. Do tada možete videti zanimljivu prezentaciju o Globenu. Iako je ove godine napunio 30 godina, Skyview je otvoren tek 2010. godine. (vožnja 15e)

Enterijer Globena sadrži 16.000 sedećih mesta, pa je domaćin hokejaških utakmica I koncerata. Ovde su nastupali Rihanna, Beyonce, U2, Justin Bieber, Katy Perry, Ed Sheeran I dosta drugih popularnih izvođača, a održane su I dve Evrovizije, 2000. I 2016. godine.

Radnje u centru se zatvaraju u 19h , barem u ovom period kad sam ja bio. Posle toga grad se prazni I skoro ništa se ne dešava.

Nynäshamn

Nineshamn se nalazi 58km južno od Stokholma, na obali Baltičkog mora.

Ono što je godinama I decenijama popularno u Evropi je, da bogati staleži odlaze iz grada, iz gužve I zagađenosti u mirnija mesta, pa se ovde može videti dosta velikih lepih kuća I vikendica. 

Ono što se ne vidi na slici je prečist osvežavajući vazduh I miris mora koji čine ovo mesto posebnim.

Jeftine avio kompanije (RyanAir u ovom slučaju) su torbe sveli na pernice. Mislim da su oko 40x25x20 bile dimenzije.

Nije striktno, samo je bitno da uđe u onu plastičnu kadicu, što prolazi kroz skener, ali svakako, dosta mala torba. Naravno uvek može da se doplati za veću, to naravno radite od kuće, ne na aerodromu gde podignu cenu.

Catch kod ovog jeftinog leta do Stokholma je što se aerodrom nalazi daleko od centra grada, i kada kažem daleko, mislim na kao od Novog Sada do Beograda. Srećom, organizovan je prevoz, imate ga na svakih 20, 30min, a autobusi imaju wifi. Cena za dve osobe je oko 320kruna u jednom smeru, tako da vas taj put tamo I nazad ispadne skuplji nego od povratna od Niša do Stokholma.

Lepo iskorišćenih 3 dana, zaista bih voleo leti ovde da dođem, što i vama savetujem, jer koliko god ima sunca, vetar jako duva. Ako ipak niste ovde na leto, dobro se obucite i ponesite kapu obavezno!